Кирк Даглас остао је запамћен као један од најчаснијих људи у Холивуду, у индустрији у којој су многи били спремни другима да забију нож у леђа како би напредовали.
Био је кључна фигура у окончању антикомунистичког прогона у Холивуду 1950-их, када се борио да сценариста Спартака Далтон Трумбо буде потписан правим именом умјесто да се скрива иза псеудонима.
Тај потез помогао је у укидању тзв. црне листе и означио почетак краја тог мрачног раздобља.
Осим политичке храбрости, Даглас је био и пионир међу глумцима који су жељели већу умјетничку аутономију. Током златног доба Холивуда највеће звијезде биле су везане уговорима за велике студије, што им је остављало мало слободе у одабиру улога и филмова.
Даглас није био задовољан тиме. Основао је сопствену продуцентску кућу и стварао пројекте који су га лично занимали. Водио се принципом "један филм за публику, један за мене" и радо је прихватао уносне улоге које су му осигуравале статус и зараду, али је истовремено увијек имао пројекат у којем је истински уживао.
Наравно, тешко је одољети великим хонорарима, чак и када су улоге лаке. Мало ко би одбио прилику да заради много новца уз минималан труд, а ни Даглас није био изузетак. Попут својеврсног претходника Томија Лија Џонса, који је касније радио јапанске рекламе, и Даглас је 1970-их отпутовао у Јапан како би снимао рекламе за кафу.
Његов одабир била је марка Максим, а у тим рекламама појављивао се у разним улогама. Једном је глумио Шерлока Холмса, а у другој је, без иједне ријечи, промовисао врући напитак уз легендарног композитора музике за Џејмса Бонда Џона Барија.
Ипак, најневјероватнија је реклама у којој је за само једну ријеч зарадио вртоглавих 50.000 долара.
У тој ТВ реклами, која траје свега 14 секунди, Даглас носи каубојски шешир и баца потковице док поред њега стоји сниматељ који изгледа потпуно незаинтересовано. Напетост расте, а онда Даглас изговара једину ријеч у реклами: "Кафа!"
За глумца његовог калибра ово је био лаган посао с издашном финансијском наградом. Даглас је, као и много пута прије, био корак испред индустрије. Схватио је да може да снима рекламе на другом крају свијета које нико у Америци неће видјети те притом поправити стање на свом банковном рачуну.
