Отац покојног глумца Небојше Глоговца, прота Милован, отворено је говорио о болу након губитка дјетета и одговорио на једно питање које је многе занимало.
Наиме, многе је зачудила чињеница зашто на гробу његовог сина нема крста, посебно ако се узме у обзир чињеница да је цијели живот посветио цркви.
"Јесте мука. Јесте жалост. Јесте бол… Али, кад и данас стижу ријечи са свих страна. Небојша се никад и нигдје није обрукао, то вам даје снагу да у молитви и вјери коју је и он живио, надвисите личну патњу. Молитва је најбољи лијек, утјеха и нада. Прије свега вјера да је он сад са Богом живим, истинитим. Да је у бољем свијету од оног који је оставио. Утјеха је и у томе што се он остварио у овоземаљском животу", рекао је својевремено за Вечерње новости.
Међутим, једини разлог зашто то није учињено је зато што није могуће ставити онакав крст какав се поставља по православним обичајима. Наиме, ови обичаји се не поштују у Алеји заслужних грађана.
– Али, Небојша је у свакој мојој молитви, као и у молитви братства манастира Острог, Дечани и свуда гдје су га вољели и поштовали. У молитви се каже: Примите га у свјетлост лица Божијега. И он је тамо, у тој свјетлости – закључио је отац Небојше Глоговца, преноси Пулсонлине.рс
Отац Милован иза кога је 55. година свештеничког стажа говорио је о детаљима са почетка тешке борбе коју је водио његов син.
- За Нову годину је осјетио нешто, кашљао је и нешто је тврдо је напипао на стомаку. Био присутан тада. Скенер је показао да је нешто сумњиво – изјавио је отац Милован, па додао:
Небојша је кратко трајао, али је оставио један одређени траг на младе људе и често пута сретнем људе који понављају неке реченице које је он изговорио на филму или на позорници. Тих 50 година, односно 49 колико је имао није остало без утицаја, без некога трага. Док жижак гори што би рекао наш народ, треба се борити до посљедње снаге. Да се очува жижак живота – рекао је он.
Причао је о одрастању Небојше Глоговца у цркви и истакао да је највише поносан што се његов насљедник за живота никада није обрукао, а томе свједоче дјела која су остала након његове смрти:
-Небојша се никад и нигдје није обрукао, то вам даје снагу да у молитви и вјери коју је и он живио, надвисите личну патњу.” Молитва је најбољи лијек, утијеха и нада. Прије свега вјера да је он сад са Богом живим, истинитим. Да је у бољем свијету од оног који је оставио. Утјеха је и у томе што се он остварио у овоземаљском животу – рекао је прота Милован у једном интервјуу.
–Волио сам његове улоге, пратио сам га. Ослушкивао пажљиво шта о њему говоре колеге, стручњаци. И нико није имао ружну ријеч да каже. Благонаклоност и расположење према његовој доброти, ако могу тако да кажем, трају и данас – рекао је он.
Он додаје да је остао упаћен и да га се људи сјећају:
-Ја то видим и осјећам, јер, нема дана да неко на његовом гробу, и прије него што ја тамо стигнем да упалим свијећу, упали кандило, остави цвијет. То није тренутак. То траје и то је однос према њему и његовом овоземаљском животу – истакао је.
Испричао је како је изгледало Небојшино дјетињство:
–Одрастао је у цркви. У олтару су његови први кораци, прекинуо је тишину. И сад се, у црквеном пјевачком друштву, сјећају коврџавог дјечака, који је хору доносио нафору, на галерији. Обликовала га је наша вјера. И он је о томе немало пута говорио. Мислим да се све вриједности, све врлине, као и мане, из куће понесу. Породица је темељ. Све што је касније надоградио Небојша је на том темељу подизао. Уградио у своје синове све истинске вриједности – поручио је протојереј ставрофор Милован Глоговац у документарном филму.
