Амбасадор БиХ при УН у Женеви Бојан Вујић истакао је да је свака одлука неизабраног странца Кристијана Шмита незаконит напад на уставни поредак БиХ и људска права њених грађана.
Вујић је нагласио да је 2023. године ескалирало Шмитово угњетавање грађана БиХ до опасног нивоа и то издавањем указа којим се успостављају затворске казне за оне који се не претварају да су његови незаконити укази уставно уведени закони.
Наводећи да његов едикт забрањује демократски изабраним званичницима да врше функцију за коју су изабрани, Вујић је нагласио да Суд и Тужилаштво БиХ сада користе тај лажни едикт у покушају да пониште демократску вољу гласача, те елиминишу и затворе прописно изабраног предсједника Републике Српске, једног од два ентитета који чине БиХ.
"Сада, прије само неколико часова, Суд БиХ изрекао је пресуду предсједнику Српске засновану на том лажном едикту која ће поништити демократску вољу гласача и елиминише и затвара прописно изабраног изабраног предсједника Републике. Такви дестабилизујући, антидемократски поступци су огромна увреда за владавину права и најосновнија људска права", указао је Вујић у обраћању на 58. сједници Савјета за људска права УН у Женеви.
Нажалост, додао је он, европске земље, које тврде да поштују принцип демократског самоуправљања, затварају очи на Шмитово безаконито и деспотско управљање БиХ.
"Те земље су превише бојажљиве да би чак и приговориле због страног мијешања које је довело до овог резултата, упркос томе што се чак и самим присуством овог аутократе у БиХ крше најважнији принципи за које они тврде да их се придржавају", указао је Вујић.
Он је нагласио да бивши њемачки бирократа по имену Кристијан Шмит, који жели титулу високог представника у БиХ, рутински је указом наметнуо законе грађанима БиХ, неподношљиво кршећи демократске процесе наведене у Уставу БиХ усаглашеном у Дејтону.
"Господин Шмит тражи неограничену моћ да влада БиХ и буквално никоме не одговара. Он чак одржава и строгу забрану сваког судског поступка у БиХ који на било који начин доводи у питање његове одлуке.
Високи представник нема апсолутно никакво правно овлаштење да доноси обавезујуће одлуке у вези са БиХ, да не говоримо о томе да као диктатор влада БиХ. Такво право никада нису дали ниједан међународни споразум нити легитимна међународна институција. Свака одлука Шмита је незаконити напад на уставни поредак БиХ и људска права њених грађана", констатовао је Вујић.
Ту очигледну чињеницу, подсјетио је он, 2005, дакле прије 20 година признала је Венецијанска комисија Савјета Европе, која је осудила жељу високог представника за неограниченом моћи.
Вујић је нагласио да, ипак, двије деценије касније, Шмит, који није ни прописно именован као законити високи представник, влада БиХ диктаторским овлаштењима и потпуном некажњивошћу.
Он је нагласио да таква безаконита узурпација демократских права грађана БиХ нема мјеста у Европи у 2025. години.
"Давно је прошло вријеме за пријатеље БиХ и све оне који тврде да се придржавају демократских вриједности да захтијевају завршетак незаконите репресије високог представника над БиХ, како би њени грађани могли да уживају људска права на која имају право", рекао је Вујић.
Наводећи да БиХ цијени могућност да на овом важном састанку истакне одређена озбиљна кршења људских права која се врше против држављана БиХ, Вујић је рекао да међународно право гарантује држављанима БиХ, као и свим људима, основно право на демократско самоуправљање.
"Овај важан принцип садржан је, на примјер у Међународном пакту о грађанским и политичким правима, првом Протоколу Европске конвенције о људским правима, и у Повељи УН", додао је он.
Вујић је навео да је предсједник САД Доналд Трамп рекао да мијешање странаца у демократске политичке процесе земље, преко тајног финансирања и операција организација које желе да манипулишу електоратом, има размјере страшног кршења људских права.
"Знам да су у БиХ, барем предсједник Српске /Милорад/ Додик и други лидери у Бањалуци, 100 одсто сагласни са предсједником Трампом. Неки други лидери у БиХ у Сарајеву можда не дијеле такво мишљење. Међутим, добро је познато да такозвана невладина организација може да има назив који звучи племенито, али да крије да је контролишу страна обавјештајна агенција, идеолог милијардер или други моћан страни актер. У демократији је транспарентност таквих утицаја кључна", закључио је Вујић.
У Женеви се одржава 58. сједница Савјет за људска права у УН која је почела 24. фебруара, а завршава се 4. марта.
Засједању присуствују високи званичници из више од 100 држава чланица УН-а, а БиХ представља амбасадор Вујић.
