Тужилаштво БиХ прије неколико дана затражило је од СИПА-е додатне провјере о Кристијану Шмиту. Ипак из СИПА-е ни даље не откривају да ли су им то и доставили.
Нових информација нема, ни из Тужилаштва о томе да ли су добили довољно добар документ због кога би нешто предузели. Из СИПА-е само потврда да су раније доставили одговоре надлежних тијела на нивоу БиХ а да о новим активностима не могу.
"У вези новог захтјева Тужилаштва БиХ који се односи на вршење додатних провјера, обавјештавамо вас да СИПА не може давати информације о својим оперативним активностима које су у току", кажу из СИПА-е.
Да посла има за Тужилаштво одавно је јасно званичницима у Српској. Није норамлно да неизабрани странац себи прибави овлаштења мимо Дејтонског споразума. Све што Кристијан Шмит овдје ради и намеће, кажу, у супротности је са основним цивилизацијским вриједностима.
"Метод силе, присиле, санкционисања, метод наметања појединца који је изнад демократски изабраних институција. Ја то не могу да прихватим као грађанин као неко ко има важну позицију као демократа", каже Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ.
Шмит нема овдје шта тражити. Он нема оно основно за боравак овдје, а то је резолуција Савјета безбједности, каже Јелена Гускова.
Република Српска управо је и најбољи примјер како се супроставити томе.
"Шмит је човек са стране који не смије да уђе на територију БиХ зато што није одобрена његова фигура у Савјету безбједности и то је тачно. То супростављање које смо видјели у руководству Српске то је једна фантакстика, а и час за оне који не знају како да се супроставе томе", истиче Јелена Гускова, доктор историјских наука.
Низ је дјела због који би Кристијан Шмит могао одговарати. Од лажног представљања, па све до нелегалног уношења оружја у БиХ.
