Поред кривичних дјела које чини у БиХ, према оцјени Огњена Тадића, Кристијан Шмит врши кривична дјела и према Њемачкој, чији је држављанин, али крши и Бечку конвенцију о дипломатским односима из 1961, што је тешка повреда међународног права.
Кристијан Шмит се лажно представља као високи представник и имитира дипломатски статус, због тога ће Република Српска, да би одбранила и сачувала Дејтонски споразум који урушава овај неименовани странац, помоћ затражити од правосуђа СР Немачке, чији је Шмит држављанин, наводи за РТ Балкан саветник предсједника Републике Српске Милорада Додика Огњен Тадић.
Након престанка мандата Валентина Инцка, Савјет безбједности Уједињених нација није донио релевантну резолуцију о именовању новог високог представника. Упркос томе, каже Тадић, у БиХ се појавио њемачки држављанин Кристијан Шмит који од 2021. покушава да узурпира функцију високог представника.
"Користећи утицај дјела земаља које су му пружиле подршку, као и сложене политичке односе у земљи, поступак нелегалне узурпације имао је ограничене резултате у једном дијелу БиХ тј. у ФБиХ. Тамо је Кристијан Шмит извршио суспензију уставног поретка на 24 сата како би инсталирао нову Владу ФБиХ. Како у Републици Српској њега не прихватамо и не признајемо за високог представника, Шмит је покушао да свој утицај наметне на силу: написао је одлуку којом наводно мијења Кривични закон БиХ. Овим је противуставним путем увео ново кривично дјело по којем је непоштовање одлука високог представника кажњиво затвором у трајању од шест мјесеци до пет година", објашњава савјетник предсједника Републике Српске.
На основу тога, наводи Тадић, а уз помоћ Суда и Тужилаштва БиХ које је подређено странцима, води се поступак против предсједника Републике Српске Милорада Додика и директора Службеног гласника Републике Српске Милоша Лукића.
"Шмит је учинио и бројне друге ударе на Дејтонски мировни споразум, те подстрекивао и дјелимично успио у томе да и дио органа ФБиХ и дела функционера БиХ који долазе у те органе из ФБиХ наведе на грубо кршење Дејтонског мировног споразума. Очито је да је у досадашњем покушају узурпације функције високог представника Кристијан Шмит извршио и више различитих кривичних дјела", указује Тадић.
Он наводи само нека од кривичних дела за која ће тужити Шмита: напад на уставни поредак због наметања одлука о измјенама или допунама закона које једино Парламентарна скупштина БиХ и друга законодавна тијела у БиХ и ентитетима могу доносити; упућивање и пребацивање оружаних група људи, оружја и муниције на територију БиХ путем организовања наоружаног обезбјеђења које чине страни држављани, а које га обезбјеђује док он кривично дјелује у БиХ у смислу активности које представљају напад на уставни поредак; кривотворење службене исправе путем подстрекавања службеника Министарства иностраних послова БиХ да му изда нелегалну дипломатску легитимацију, иако не постоји релевантна резолуција Савета безбједности, а у чему је као саучесника имао бившу министарку Бисеру Турковић и тако даље...
"Осим тога, ту је и основана сумња да крши њемачке законе који се односе на то да Кристијан Шмит прима плату представљајући се као високи представник, за шта не постоји правни основ, па је питање на основу чега плаћа порез у Савезној Републици Њемачкој и да ли га уопште плаћа или се позива на дипломатски статус. Посебну тежину има и кршење Бечке конвенције о дипломатским односима из 1961. године, јер се Кристијан Шмит лажно представља као високи представник и имитира дипломатски статус, иако то није у складу са Дејтонским споразумом који такав статус даје само лицу које је функцију високог представника добило од стране Савјета безбједности", истиче Огњен Тадић.
Иако је на први поглед јасна основаност ових навода, наш саговорник наглашава да, Суд и Тужилаштво БиХ нису у стању да чувају уставни поредак од оваквих напада.
"Због тога постоји јасан став да се помоћ за излаз из ове ситуације треба тражити у правосуђу Савезне Републике Њемачке, чији је Кристијан Шмит држављанин. То ће бити озбиљан тест и за Њемачку, од које се очекује да заустави злочине свог држављанина и спријечи даље кршење Дејтонског мировног споразума које чини", наглашава Тадић.
Институција високог представника за БиХ, односно ОХР, успостављена је на основу Анекса 10 Општег оквирног споразума за мир у БиХ. Потписнице Анекса 10 споразума - бивша Република Босна и Херцеговина, Република Хрватска, Савезна Република Југославија, Федерација Босна и Херцеговина и Република Српска, тражиле су да високи представник буде именован у складу са релевантном резолуцијом Савета безбједности Уједињених нација. Од тада, па до окончања мандата посљедњег високог представника Валентина Инцка, поштована је та одредба.
