Мазалица је изјавио  да, док се национална припадност може посматрати као субјективан осјећај и једно од индивидуалних права, језик са својим садржајем и правилима спада у објективне категорије.

- Нико вам не може забранити да себе назовете Ескимом, Џедајем или Клингонцем, али ниједна међународна повеља ни конвенција вам не даје за право да нечији језик узмете и назовете именом свог народа или једне од регија земље у којој живите и коју дијелите са још два народа - указао је Мазалица.

Он је рекао да је језик којим данас говоре сва три конститутивна народа у БиХ стандардизовао Вук Стефановић Караџић својом граматиком и рјечником.

- Зато, лингвистички гледано, може постојати само један - српски језик. Политичким, уставним и законским насиљем не може се дерогирати струка, а то нису ни помислили покушати Американци, Мексиканци, Бразилци или Аустријанци, који говоре енглеским, шпанским, португалским или њемачким језиком. Само Бошњаци и Хрвати користе Вукову реформу да би направили себи језике, а онда их називају према свом нахођењу - нагласио је Мазалица.

Мазалица је рекао да због тога око тих питања не смије бити попуштања, јер се чувањем српског језика од "крађе и лоповлука" штите и српска култура и идентитет.

- Ако данас дозволимо "босански" језик, сутра постајемо Босанци, јер према увријеженом схватању људи који живе у Босни, логично, говоре "босанским" језиком - нагласио је Мазалица за Срну.

Салкић и Хуртић представили су у Бањалуци нацрт закона о службеној употреби службених језика БиХ у Републици Српској којим се, уз српски и хрватски, помиње и "босански".

У Уставу Републике Српске наводи се да су службени језици - језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа.

Српски лингвисти јединствени су у ставу да историјске чињенице потпуно показују да је "босански језик" политичка творевина, те да са научне стране не постоји никакав разлог за такву идеју.

Пратите нас и путем Вибера