Он је појаснио да је управо једна таква платформа и Геопортал који омогућава једноставан, ефикасан и транспарентан приступ свим геопросторним подацима, услугама и информацијама као што су подаци о  административним јединицама, адресни регистар, ортофото снимци, подаци о парцелама, заштићеним подручјима.

„Циљ Геопортала је обезбиједити интероперабилност са подацима других институција, који заједно представљају тијело које се зове Савјет Инфраструктуре геопросторних података Републике Српске, а који се састоји од 10 институција Владе Републике Српске и Републичког завода за статистику. Он доприноси развоју дигиталне управе, јачању сарадње између институција, подстицању привредног развоја и доступности геопросторних података“, појаснио је Свитлица.

Он је рекао да су међу најтраженијим садржајима на Геопорталу орто-фото снимци као и подаци о катастарским парцелама.

„Грађанима су доступни орто-фото снимци из 2012. и 2021. године који су посебно корисни у процесима легализације. Велика је заинтересованост и за Адресни регистар и Регистар цијена непокретности, а припремамо и пројекат масовне процјене вриједности непокретности. Поред Геопортала, грађани и пословна заједница најчешће користе апликацију за јавни увид у катастарске податке e-Katastar (https://ekatastar.rgurs.org). Путем ове апликације грађани могу пронаћи податке о парцелама које их занимају. Приступ подацима је ограничен, корисници морају знати број парцеле, како би се спријечиле могуће злоупотребе”, рекао је Свитлица.

Он је подсјетио да је РУГИПП 13. и 14. маја у оквиру кампање „Подизање свијести о инфраструктури геопросторних података Републике Српске“ организовао прву радионицу на тему „Подизање свијести о значају доступности геопросторних података и метаподатака на једном мјесту – Геопортал Републике Српске“ да би представили могућности Геопортала члановима Савјета за Инфраструктуру геопросторних података Републике Српске и  охрабрили све институције да обједине и дигитализују своје податке на једном мјесту.

„Представљен је и Регистар субјеката који је замишљен тако да се сви подаци о институцијама које су чланови Савјета налазе на једном мјесту, у смислу надлежности над геопросторним подацима и области које регулишу рад са тим подацима. План је да се Регистар прошири на субјекте који, иако нису чланови Савјета, посједују геопросторне чак и непросторне податке. Стекли смо дојам да је свима било корисно да сазнају која рјешења нуди Геопортал и како омогућује простор да се укључе и остали субјекти“, додао је Свитлица.

Он је нагласио да планови за даљи развој Геопортала подразумијевају обраду и објављивање што већег броја података, не само оних у надлежности РУГИПП-a, већ и подстицање других институција да публикују своје податке.

„Овом кампањом жељели смо подстаћи институције које су кључне за управљање геопросторним подацима да препознају предности кориштења савремених сервиса и мрежних технологија, јер оне омогућују ефикасније и квалитетније функционисање свих институција. Институције које немају своје хардверске ресурсе могу путем формалних споразума своје податке складиштити у Дата центру РУГИПП-a, те уз помоћ Сектора за ИТКН публиковати одређени дио података које дозвољавају њихове процедуре и правила. Замишљено је да све оно што може да се публикује буде подлога за што масовнију дигитализацију података свих институција и да буде мост између институција које имају податке, те пословне заједнице и грађана које те податке користе“, истакао је Свитлица.

Он је овом приликом најавио и наредну радионици која ће бити одржана 12. јуна у Бањалуци, а на којој ће бити представљен Регистар инвестицијских локација чија је  основна намјена попуњавање и одржавање регистра свих потенцијалних инвестиција путем којег ће пословна заједница и грађани имати увид у планове развоја у локалним заједницама у домену инвестиционих пројеката. 

Према његовим ријечима Регистар има за циљ да постане кључни инструмент у привлачењу нових инвестиција, развоју локалне привреде и стварању повољног пословног окружења.

“Регистар је креиран како би помогао свима, нарочито мање развијеним локалним заједницама да мапирају своје пословне зоне и учине их доступним потенцијалним инвеститорима. Кроз Геопортал инвеститори и заинтересована правна и физичка лица моћи ће на једном мјесту видјети шта локалне заједнице у Српској нуде, да ли ту већ постоји неки инвеститор, чиме се бави и слично. На тај начин омогућавамо да се побољша степен развоја у смислу ширења инвестиција на територији Српске”, закључио је Свитлица.

Пратите нас и путем Вибера