Јучерашње рочиште пред судом БиХ предсједнику Републике Српске Милораду Додику и вршиоцу дужности директора Службеног Гласника Српске Милошу Лукићу само је још једном показало оно што се види од самог почетка.
Намјештен политички процес и апсурд. Из рочишта у рочиште све их је више.
Први међу свједоцима треба да је Кристијан Шмит и ту дилеме нема. Од њега је све и почело, јасна је одбрана предсједника Српске. Оно што је најважније кажу, тек слиједи, а то је одлука судије које доказе ће усвојити.
Суд БиХ и одбрана нису прихватили Анекс 10 Дејтонском мировног споразума јер је ријеч о документу које је Тужилаштво скинуло са странице УН и превело на "босански језик".
Судија Сена Узуновић је од Тужилаштва затражила да се достави Анекс 10 Дејтонског споразума на енглеском језику и са адекватним преводом. Само се још једном доказало кажу адвокати да Тужилаштво нема ништа, јер су неколико пута предлагали једне те исте доказе.
Јасно је да Тужилаштво Кристијана Шмита неће позвати за свједока иако им се случај заснива на његовој нелегалној одлуци, уврстили су његове одлуке у спис и то тако сто су их одштампали у ворду.
Па их је адвокат одбране морао подсјетити да закон каже да се као доказ може уложити или оригинал или овјерена копија док они у својим списима нису имали ни потпис ни печат.
Јасно је да им доказа поприлично недостаје па да би имали уложити било шта као материјалне доказе предложили су новинске чланке. Ни судији није било бас најјасније шта тиме хоце да доказу а чини се ни њима, па је судија Сена Узуновић одбила да се у доказе уврсти 30 новинских чланака јер они доказ не могу бити.
