Шеранић је нагласио да је то први корак ка преласку преосталих 37 домова здравља у Српској на овај начин пословања, у којем је до сада 18 домова здравља, односно трећина установа примарног нивоа здравствене заштите.

Он је рекао да је то и њихова обавеза да би Влада Српске могла да планира и реализује измирење обавеза које имају ове здравствене установе према Пореској управи и Фонду здравственог осигурања Републике Српске и запосленима.

- Према процјенама, за то је потребно око 60 милиона КМ које је Република Српска обезбиједила из кредитних средстава Свјетске банке - навео је Шеранић.

Он је нагласио да је то, прије свега, велика предност за установе и запослене за које ће бити измирена раније настала дуговања по основу доприноса за пензионо и здравствено осигурање, повезивање стажа, а важан је предуслов и за улазак ових установа у трезорски систем да се буџети локалних заједница, које су оснивачи домова здравља, не би додатно оптеретили.

- Свакако локалне заједнице тиме добијају могућност и обавезу надзора над планирањем, управљањем и контролом финансијског пословања, као што је случај и са центрима за социјални рад - рекао је Шеранић.

Он је навео да сви ови домови здравља треба најкасније до 1. јануара наредне године да се нађу на локалном трезору.

- Министарство здравља ће потписати споразуме са градовима и општинама и домовима здравља који треба да пређу на трезорски систем, којим ће бити регулисани међусобна права и обавезе - закључио је Шеранић за Срну.

Влада Републике Српске прихватила је 7. марта информацију о активностима увођења јавних здравствених установа у трезорски систем Српске у којој се наводи да су, с циљем осигурања одрживости здравственог система, до сада у трезорски систем уведене 22 јавне здравствене установе, међу којима и четири републичке - Завод за стоматологију, Завод за судску медицину, Завод за трансфузијску медицину и Завод за форензичку психијатрију Соколац, те 18 домова здравља.

Пратите нас и путем Вибера