Суд БиХ је симбол неморалног тријумфа неправде, оцијенио је савјетник предсједника Републике Српске Марко Ромић.
"Од свог неуставног зачетка Законом о Суду БиХ, ова институција се наметнула као одлука у вези са којом је све спорно. Када се у Уставном суду БиХ повела расправа о овом законском рјешењу, ставови двојице српских и хрватских судија су били јасни, а сажети су најбоље у издвојеном мишљењу ондашњег судије Звонка Миљке: 'Не може да постоји Суд БиХ ако га нема у самом Уставу БиХ... Једини начин за успостављање оваквог суда био би могућ уставном ревизијом, у складу са чланом 10.1. Устава БиХ'. Замислите да се у једној држави успоставља судска власт без упоришта у уставу?!", нагласио је Ромић.
Он је навео да једнако фрапантно дјелује да се суд успоставља без релевантне одлуке законодавног органа.
У оквиру истраге против Османа Мехмедагића и Ранка Дебевеца саслушани и поједини званичници Суда БиХ
"Уставом БиХ нити једним словом није поменута нити назначена судска власт, али јесте недвосмислено одређено да све надлежности које експлицитно не припадају БиХ припашће ентитетима – Републици Српској и Федерацији БиХ. Према томе, судска власт је уставом предодређена да се организује на ентитетском нивоу, и само као таква може да постоји у БиХ. И постојала је до 2000. године", подсјетио је Ромић.
Антидејтонским тумачењем Члана 5 Анекса 10 Дејтонског споразума и малициозним тумачењем "бонског овлаштења", додао је он, високи представник намеће Закон о суду БиХ 2000. године, лишавајући ову институцију било каквог демократског легитимитета, поред неоспорног одсуства легалитета.
У ауторском тексту Ромић је навео да ће се врло брзо показати да је ово правосудно чудовиште направљено са јасним политичким циљем, носећи у себи снажну поруку минулих времена.
"Најприје, локација на којој се налази само здање Суда јесте синоним за страдање српских цивила и војника током ратних година. У подрумима данашњег Суда БиХ мистериозно су нестајале особе, док су многи мученички пострадали. И дан-данас у 'мултиетничком' Сарајеву које се хвали постављањем 'историјских' табли и споменика, нема мјеста за плочу на овој згради која би била трајно свједочанство српског страдања у ратном логору", нагласио је Ромић.
Он је подсјетио да је ово "грдно судилиште" српског народа за више од једне деценије осудило 95 Срба и то на 1.054 година затвора, а истовремено четири пута мање је осуђено Хрвата и Бошњака и то на три пута мање година затвора.
"Оваква судијска статистика нам говори да посљедњи инквизициони суд и даље живи у срцу Европе, далеко од очију европске правничке јавности, која не чује или не жели да чује гласове недужно пресуђених и утамничених Срба", истакао је Ромић.
Према његовим ријечима, врхунац бесмисла Суда БиХ је и најновије хапшење предсједника Суда Ранка Дебевца, који је заједно са бившим директором Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ Османом Мехмедагићем осумњичен да је извршио кривично дјело злоупотребе службеног положаја и то на начин да су системски, у дужем периоду прислушкивали судије Суда БиХ и тужиоце Тужилаштва БиХ у појединим предметима.
"Какву ово поруку шаље сваком разумном човјеку? Како један судски орган који треба да буде независан и непристрасан може неоматано да обавља своју дјелатност ако је истовремено прибјежиште за друштвено опасне особе које не требају никада и ни у ком друштву да суде, већ да им се суди?
Оваква професионалан деградација коју је себи дозволио први човјек Суда БиХ шаље јасну поруку да у тој правосудној институцији није остао ни један постулат који сачињава Кодекс судијске етике – ни интегритет ни примјереност ни ревност судијског рада", истакао је Ромић.
Он је навео да злоупотреба судијске функције, коруптивне радње, неовлаштено прислушкивање властитих колега и утицај на исходе активних предмета свједоче о дубокој кризи овог антидејтонског и неуставног конструкта, а правничкој и широј јавности остаје само да гледа овај шах-мат БиХ правосуђа.
