Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Жељко Будимир рекао је на округлом столу о противправности примјене наметнутих закона пред Судом БиХ у случају предсједника Републике Српске да су овим процесом нападнути уставни поредак унутар БиХ и Српске и да је то ситуација послије које се не може наставити.
"Кад пренесу неку надлежност, чак и када су направили Суд и Тужилаштво којих нема у Уставу БиХ, могли сте да наставите даље", рекао је Будимир у уводном излагању.
Истичући да су Пале данас поново центар дешавања, Будимир је поручио да на крају овог процеса Српска не смије да изгуби оно што је армирано костима ратника и најмилијих.
Будимир је истакао да је небитно ко је предсједник Републике Српске и којој политичкој опцији припада, али да је неспорно да је Милорад Додик особа са најјачом политичком снагом и најјачом политичком партијом иза себе.
"Оно што имамо посљедњих годину дана јесте политички прогон који је започео у тешким међународним околностима", рекао је Будимир и оцијенио да су у међувремену неколико пута наступиле повољније међународне околности.
То, додао је, доводи политичко Сарајево у шизофренију јер један дио хоће пресуду, један би да се то никад није дешавало, а трећи би да Срби сами оду из БиХ.
"Можемо ми живјети у кулама од слоноваче које се зову универзитети, факултети, али послије овога нећемо имати Србе као политичке актере и политички народ у БиХ. Имаћете ситуацију да се посланици испитују за изношење политичких ставова у Народној скупштини, која је већ почела", каже Будимир.
Указао је и да се већ покреће тужба против предсједника Народне скупштине и предсједника Владе Републике Српске за прославу 9. јануара, те да они који не схватају ову ситуацију и моменат смрде на издају.
Овим поступком, истакао је Будимир, нападнута је срж сваке власти, а то је законодавна власт, а излаз из свега види у повратку Дејтону или да Република Српска крене својим путем.
"БиХ може трајати само као дејтонска БиХ, другачије не", рекао је Будимир и указао на то да уколико овај процес у Суду БиХ прође, слиједе нови закони, а први ће бити о државној имовини.
Будимир је подсјетио да је предсједник Српске у завршној ријечи у Суду БиХ рекао да брани уставни поредак БиХ од Тужилаштва БиХ.
Учесници скупа става су да треба искористити све правне лијекове након што буде изречена првостепена пресуда, при чему је у више наврата указано на потребу саборности српског народа.
Декан Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Горан Марковић подсјетио је на чињенице да Кристијан Шмит није именован у складу са Анексом 10 Дејтонског мировног споразума нити ранијим праксама да се то именовање потврђује у УН.
Додао је и да високом представнику не припада право да тумачи Устав БиХ, док бонска овлаштења не предвиђају да може да се мијења законодавне органе.
Марковић је подсјетио и на обавезу предсједника Републике Српске да поштује Устав и законе Српске.
Професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Димитрије Ћеранић указао је на чињеницу да у овом процесу нису испоштована начела законитости, указавши како правосуђе БиХ као аргумент наводи да је Шмитова одлука објављена на сајту ОХР-а, што не може бити мјеродавно.
Ћеранић је рекао да у овом случају нема кривичног дјела јер је указ потписан кад није ступила на снагу Шмитова одлука.
Професор Универзитета у Бањалуци Жељко Мирјанић каже да је ово удар на институцију предсједника Републике Српске, на Устав Српске с циљем измјене уставног уређења БиХ, те да ће жалба бити без обзира каква се одлука донесе.
"Ово су године не заплета, него године расплета", закључио је Мирјанић.
Горан Васиљевић са Бањалучког универзитета упозорио је да је овај процес увод у правну несигурност, док је Нина Сајић са Факултета политичких наука у Бањалуци истакла да овог округлог стола не би било да је БиХ правна држава.
"Ово није процес појединцу, него процес који угрожава основне постулате права и демократије и имаће далекосежне посљедице", истакла је Сајићева.
Учесници у расправи осврнули су се и на то да Шмит својим наметнутим измјенама Кривчног закона БиХ предвиђа забрану политичког дјеловања, констатујући да то не постоји нигдје изузев можда у тоталитарним режимима.
Указано је и на то да је питање да ли су у процесу у Суду БиХ испоштовани правни поступлати непристрасног суђења, а као једна од констатација чуло се да је Суд БиХ инструмент правног насиља.
Предсједник Скупштине општине Пале Бранко Короман захвалио је организаторима и учесницима скупа што су о овако значајној теми говорили баш на Палама.
