Предсједник Радне групе за израду новог устава Републике Српске Витомир Поповић рекао је данас да Српска треба да донесе модеран устав који ће бити основ за њен даљи развој.
"Друга је ствар шта ко жели и мисли да би могло да буде, али сматрамо да требамо донијети нови устав који ће садржавати питање војске, као што је то било раније, јер смо имали закон о одбрани, и низ других ствари", рекао је Поповић новинарима у Зворнику, уочи јавне расправе о Нацрту устава Републике Српске.
Он је навео да ће одређене одредбе регулисати питање Високог судског и тужилачког савјета, затим судова пуне јурисдикције у Републици Српској, положај нотаријата као службе која обавља јавна овлашћења, адвокатуре, тужилаштава и других установа које ће наћи своје мјесто у уставу као основа за доношење закона којима ће касније бити регулисана та материја.
Поповић је рекао да се новим уставом не дирају људска права и слободе које су дио највиших међународних стандарда садржаних у Европској конвенцији о људским правима и слободама и њеним протоколима.
Он је додао да су сви грађани који живе на територији Српске равноправни, имају право да бирају и да буду бирани.
Поповић је подсјетио да је Устав Републике Српске донесен 1992. године, али да је ступањем на снагу Дејтонског споразума одређени дио изворних надлежности Српске прешао на ниво заједничких институција БиХ, док је након интервенција високих представника значајан дио одредаба замијењен наметнутим амандманима на Устав.
Он је појаснио да су ти наметнути амандмани у значајној мјери пореметили унутрашњу структуру и довели у питање читав низ надлежности Републике Српске с циљем да се развласти, да јој се одузме новац, безбједносни сектор и да остане празна љуштура.
Поповић је рекао да су на томе много радила Волфган Петрич и Педи Ешдаун који су наметали одређена рјешења директно, без сагласности Народне скупштине Републике Српске, као највишег законодавног органа, и тиме у значајној мјери реметили унутрашњу структуру Српске.
"Народна скупштина Републике Српске је донијела закључке да све оно што представља такозавно страно ткиво, односно што је дошло интервенцијама високих представника треба да нађе своје мјесто на сметлишту историје", истакао је Поповић.
Према његовим ријечима, Народна скупштина се опредијелила за враћање одређених надлежности које су високи представници преносили силом, пријетњама и принудним смјенама посланика и других представника политичког живота Републике Српске.
"Опредијелили смо се да се те надлежности врате у Устав Републике Српске, као највиши правни акт на бази кога ће се донијети и коме ће темељ чинити основни закони који ће утврђивати области правосуђа, Суда БиХ, Тужилаштва БиХ, индиректног опорезивања, СИПЕ, ОСЕ и многих других служби и Изборног закона", рекао је Поповић.
Он је навео да нема разлога да се избори проводе на нивоу БиХ за предсједника Републике Српске, посланике у Народној скупштини Републике Српске, одборнике у скупштинама градова и општина, јер је то било у надлежности Српске у складу са Анексом три Дејтонског споразума и конвенцијама из Хелсиникија и Копенхагена.
