У Бањалуци је почела посебна сједница Народне скупштине Републике Српске на чијем усвојеном дневном реду је приједлог одлуке да се приступи доношењу новог Устава Српске, а по њеном завршетку слиједи још једна посебна сједница на којој ће се разматрати Нацрт новог устава и Приједлог закона о заштити уставног уређења Српске, по хитном поступку.
У Нацрту новог устава се наводи да Република Српска има право на самоопредјељење и може се удруживати у сложене државне заједнице федералног или конфедералног уређења са сусједним и другим државама или групом држава.
Новим уставом предвиђено је увођење Војске Републике Српске, укидање Вијећа народа Републике Српске и потпредсједника.
Такође је предвиђено да Бањалука буде главни град Републике Српске, док ће статус пријестонице добити Источно Сарајево са сједиштем у Палама.
Нацртом новог устава дефинисано је да Уставни суд Републике Српске одлучује о примјени закона и аката органа БиХ на територији Српске.
У основним одредбама Република Српска се дефинише као суверен, јединствен и недјељив уставноправни субјект, потврђен вољом народа и Општим оквирним споразумом за мир БиХ, као међународним уговором, те Уставом БиХ.
Наведено је да је Република Српска дефинисана као држава српског народа и свих народа и грађана који у њој живе.
Између осталог прописује да Народна скупштина и Влада Српске могу обуставити примјену било којег акта, мјере или активности органа и институција на нивоу БиХ, који немају основ у Уставу БиХ.
Закони који нису у искључивој надлежности БиХ или који нису проистекли из споразума ентитета не производе правно дејство у Српској.
Прописано је да ће се закони које доноси Парламентарна скупштина БиХ примјењивати на територији Српске тек након што их потврди Народна скупштина Републике Српске.
Када је ријеч о територији Републике Српске, у члану 7 је наведено да је она јединствена, недјељива и неотуђива у складу са Споразумом о граничној линији између ентитета, док је територија Брчко дистрикта у заједничкој својини Републике Српске и ФБиХ и тај статус не може мијењати без њихове сагласности.
Приједлогом закона о заштити уставног уређења Републике Српске предвиђа се оснивање специјалног тужилаштва и специјалног суда Српске који ће се бавити овом облашћу, а њихове судије и тужиоце ће именовати Народна скупштина.
Пајић Баштинац: Доношењем новог устава штити се уставна позиција Српске
Доношење новог устава Републике Српска предлаже се како би се заштитила њена уставна позиција с обзиром да је у протеклих 29 година урушаван и прекрајан правни систем БиХ и да је дошло до знатног проширења надлежности БиХ неуставним преносом са ентитета, рекла је генерални секретар предсједника Републике Јелена Пајић Баштинац.
У уводном обраћању посланицима на посебној сједници Народне скупштине Баштинац је подсјетила да је Уставом Републике Српске који је усклађен са Уставом БиХ између осталог утврђено да Република Српска самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције.
Она напомиње да је такође дефинисано да је територија Републике Српске јединствена, недјељива и неотуђива, да Српској припадају све државне функције и надлежности осим оних које су Уставом БиХ изричито пренесене на њене институције.
Такође, додала је, уређује и обезбјеђује интегритет и уставни поредак и територијалну цјеловитост Републике, уставност и законитост, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине.
"Урушавање и прекрајање правног система у БиХ у протеклих 29 година вршено је на разне начине одлукама високог представника, Уставног суда БиХ и условљавањем од стране међународних организација и субјеката", истакла је Баштинац.
Током готово три деценије примјене Устава БиХ, каже, дошло је до знатног проширења надлежности БиХ неуставним преносом надлежности са ентитета на ниво БиХ.
Она је навела да се кроз доношење новог устава има у виду потреба заједнице да регулише и уреди друштвенополитичке односе и заштити уставну позицију Републике Српске.
То је, појаснила је, утврђено чланом 132 Устава РС који предвиђа могућност подношења приједлога за промјену, а у овом случају сасвим новог текста устава Републике Српске.
Букејловић: Доношење новог устава нужно да би се очувале уставне надлежности
Потпредсједник Владе Републике Српске Милош Букејловић рекао је да је доношење новог устава Српске нужно како би се обезбиједила правна сигурност, ефикасност институција и очување уставних надлежности Републике Српске, а у складу са њеним положајем како је то дефинисано Дејтонским мировним споразумом и Уставом БиХ.
Букејловић је рекао да је актуелни Устав Српске донесен у специфичним околностима и током протеклих деценија претрпио бројне измјене, од којих су многе биле наметнуте мимо воље институција и грађана Српске.
"Такве измјене су нарушиле уставни поредак, ослабиле институционални суверенитет и створиле потребу да данас овдје заједнички приступимо доношењу и процедури новог устава који за циљ мора имати стабилност, правну сигурност и дугорочну одрживост нашег правног система", рекао је Букејловић, обраћајући се на посебној сједници Народне скупштине Српске о приједлогу одлуке да се приступи доношењу новог устава Српске.
Он је навео да Устав мора бити израз воље свих народа који живе у Републици Српској, а не резултат било којег притиска, наметнутих рјешења или неке врсте компромиса.
"Данас се налазимо под значајним политичко-правним тренутком за Републику Српску гдје разматрамо приједлог за покретање поступка доношења новог устава Српске. Ова одлука представља институционални корак ка унапређењу уставног поретка, а прије свега, с циљем усклађивања највишег правног акта са суверенитетом Српске, уставотворном вољом њеног народа и стварним потребама нашег политичког и правног уређења", рекао је Букејловић.
