Директор Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске Душан Павловић рекао је за француски магазин "Елементс" да одлуке предсједника Српске Милорад Додика и Народне скупштине представљају одбрану дејтонског уставног поретка БиХ, а не напад на правосуђе.
Павловић је нагласио да Суд и Тужилаштво БиХ нису предвиђени Дејтонским мировним споразумом, већ су успостављени наметнутим и незаконитим одлукама високог представника, без сагласности страна потписница.
"Њихово постојање, као и начини на који дјелују, представљају јасан примјер кршења међународног мировног уговора јер су изнад ентитетских правосудних система постављени административним актима, а не уставним договором односно Анексом четири Дејтонског мировног споразума који има међународноправни статус", рекао је Павловић.
Према његовим ријечима, налог за хапшење који долази из Сарајева, није правни акт, већ политички инструмент притиска који нема основу у дејтонском уставном поретку БиХ.
"Његов циљ није примјена права, већ дисциплиновање политичких представника Републике Српске који се противе кршењу Дејтонског мировног споразума. Оваква злоупотреба правосуђа није нова – у прошлости су се исте институције користиле за прогон српских политичара и припадника Војске Републике Српске, док су у исто вријеме игнорисани случајеви кршења закона од стране бошњачких панисламистичких политичких структура", рекао је Павловић.
Он је истакао да Република Српска нема обавезу да призна институције које дјелују мимо дејтонског оквира, а ако се настави злоупотреба правосуђа за политичке обрачуне, БиХ ће изгубити оно мало уставног легитимитета који јој је преостао.
"Политички прогон лидера једног од два ентитета директно руши основни дејтонски принцип - равноправност конститутивних народа", рекао је Павловић.
Павловић је указао да проблем у БиХ представља системска разградња Дејтона коју спроводе бошњачки панисламистички политички кругови, уз подршку западних глобалистичких структура, са главним циљем укидања конститутивности Срба и Хрвата и стварања централизоване БиХ под доминацијом једног народа.
"Политика унитаризације није заснована на `грађанској држави`, већ на исламистичком моделу политичког ислама који тежи претварању БиХ у исламско-шеријатску државу у срцу Европе, у складу са идеологијом `Муслиманске браће`. Док у Европи доминирају секуларне демократије, унитаризација БиХ би значила исламску доминацију над хришћанским народима - Србима и Хрватима", рекао је Павловић.
Средњорочна стратегија Републике Српске је стога, нагласио је он, заштита дејтонског поретка и Анекса четири Дејтонског мировног уговора који има функцију Устава БиХ, али ако се процес рушења Дејтона настави, поставиће се питање њеног правног и политичког статуса.
"Дејтон је темељ БиХ - ако се сруши, нестаће и сама БиХ, а српски народ ће као суверени политички фактор одлучивати о својој будућности сходно међународном праву", рекао је Павловић.
Он је рекао да Република Српска не заговара никакву подјелу БиХ, али неће прихватити унитаризацију која води ка радикалној исламизацији подржаној од глобалистичких структура, а уколико се наставе притисци на Србе и Хрвате, БиХ ће се суочити са неизбјежном уставном трансформацијом, јер се ниједан народ неће добровољно одрећи својих колективних права.
Павловић је нагласио да је интервенција ЕУФОР-а, који је у БиХ распоређен на основу Резолуције Савјета безбједности УН, могућа само као мјера очувања мира, а не за политичку репресију.
"Међутим, бошњачке муслиманске структуре у Сарајеву, уз подршку дијела западних политичких глобалистичких кругова, упорно покушавају да инструментализују међународне војне снаге за остварење својих политичких циљева, што је типично за исламистички тоталитарни менталитет, који власт схвата као апсолутну контролу над политичким, правосудним и безбједносним сектором. Овај концепт није демократски - то је насљеђе `Муслиманске браће` које је дубоко укоријењено у бошњачком политичком корпусу", рекао је Павловић.
Да би се обезбиједила неутралност ЕУФОР-а, он је истакао да је неопходно инсистирати на строгом придржавању мандата који је дефинисао Савјет безбједности УН, што значи да свака једнострана акција против Републике Српске представља кршење међународног права.
Према његовим ријечима, најреалнији сценарио будућности БиХ је конфедерализација - повратак изворним дејтонским принципима, гдје би ентитети имали максималну самосталност унутар заједничког оквира.
"Ово би било природно рјешење јер БиХ није национална држава, већ сложена државна заједница. Ако се настави кршење Дејтона, Република Српска ће бити присиљена да редефинише свој политички статус, а у том процесу поставиће се питање међународног признања", рекао је Павловић.
Он је указао и на то да је други мандат предсједника САД Доналда Трампа већ довео до ограничења утицаја глобалистичких структура које су подржавале унитаризацију БиХ и политички ислам у региону, те да је Трампова администрација кроз мјере према УСАИД-у смањила подршку бошњачким лобијима који су деценијама користили институције као што су ОХР, ЕУ и НАТО за разградњу Дејтона и стварање централизоване исламске државе у БиХ.
"Званични Вашингтон данас директно не подржава механизме правосудне и безбједносне репресије над Републиком Српском, а самим тим ни притисак на политичке лидере Српске. Трампов приступ у међународним односима па и на Балкану се заснива на реалполитици - више нема интереса за подршку једној страни, већ се инсистира на стабилности заснованој на поштовању изворних дејтонских принципа", рекао је Павловић.
Према његовим ријечима, њемачка политика према БиХ није неутрална - она је директно усмјерена на демонтажу дејтонског поретка, што је јасно видљиво кроз подршку контроверзном политичару везаном за нацистичке структуре Кристијану Шмиту који покушава да заобилажењем и негирањем Савјета безбједности УН наметне рјешења супротна Дејтону.
Он је поручио да окупљање српског народа није само питање националног идеала, већ правне и геополитичке нужности, јер су Срби једини европски народ којем је насилно онемогућено право на национално уједињење.
"Док су Албанци на Балкану уз подршку Запада остварили свој пројекат кроз сецесију Косова, Србима је наметнут оквир у којем морају прихватити вјештачке границе настале вољом великих сила, а не историјском реалношћу. Срби су због оваквог односа великих сила, доживјели стравичан геноцид у Другом свјетском рату уз директну одговорност Њемачке", подсјетио је Павловић.
Иако једнострано уједињење тренутно није реална опција, каже он, међународни поредак се мијења, а слабљење западне глобалистичке хегемоније отвара простор за преиспитивање неправедних одлука из прошлости.
"Република Српска и Србија требају да граде јединствен политички, економски и културни простор, док ће геополитичке промјене одредити тренутак када ће се српско питање ријешити у складу са истим принципима који су коришћени за друге народе у региону. Срби нису народ чије је историјско право на уједињење укинуто заувијек – оно је само одложено политичким околностима, а тај процес ће зависити од даљег слабљења глобалистичког система и консолидације српске националне снаге", рекао је Павловић.
