Ово је политичка одлука, не вјерујем да може произвести неке правне посљедице, али отвара бројна питања, рекао је за АТВ Жељко Мирјанић, декан Правног факултета коментаришући Резолуцију о Сребреници која је усвојена у Генералној скупштини.
"Очигледно је да ће се отворити питање разних злочина у другим земљама. Десило се да се БиХ нашла у том сукобу мултиполарног свијета који се успоставља. Грађани БиХ очекују одговор на питање, гдје су биле институције БиХ? Ко је тражио доношење те резолуције? Да ли је положај свих народа у БиХ једнак? Да ли је једнак положај њихових представника у институцијама БиХ једнак? Зашто је ЕУ стала на једну страну? Зашто није тражила резолуцију о помирењу и суживоту, него ово што ће даље да дијели народе у БиХ? Зашто је Њемачка предлагач? Резултати показују да је једна мала земља изнијела велики терет, мислим на Србију", каже Мирјанић и додаје:
"Отвориће се низ питања разних злочнина, а не само Јасеновца, улога неких земаља у злолчинима, и у нареденим годинама ћемо се бавити ратним злочинима, и мислим да ће то бити један од резултата ове резолуције и резултата гласања, јер сада је све отворено, свијет је подијељен. Неке земље покушавају да прикрију своју прошлост и изврше ревизију историје јер не може промијенити историју."
Говорећи о самој Резолуцији, Мирјанић каже да су исход очекиван, али да су резултати гласања велико изненађење.
"Ово није правни акт, није обавезујући акт, то је политички акт до кога се дошло путем дипломатије. Исход је очекиван, али резултат гласања је велико изненађење. Још је прерано за анализе, у овом моменту могу само бити површне анализе, на особу бројку. Та анализа указује да је свијет изгубио интерес за БиХ, постоји други приоритети, да се успоставља мултиполарни свијет. Оно јуче је била демонстрација мултиполарног свијета, гдје су били изненађујући резултати, гдје ни све муслиманске земље нису гласале иако се то можда очекивало. Нису ни све европске земље подржале те резолуције, неке земље су бојкотовале. Све су свему та резолуција нема већину, није добила демократску натполовичну већину, али је прошла према правилима УН-а, али нема снагу одлуке донесене натполовичном већином.
Многи су рекли да око питања ратног злочина треба тражити концензус, то јуче није био случај. Иступања земаља које су гласале за резолуцију показује њихове дилеме", каже Мирјанић за АТВ.
.webp)
