Борис Малагурски рекао је да је и сам на својој кожи осјетио како је то када се промовише нека прича у корист Републике Српске у страној јавности и додао је да је то заиста тешко.
Говорећи о филму "Република Српска - борба за слободу“ и хајци која се у федералном Сарајеву дигла на њега и тај филм, Малагурски истиче да су направили један крајње мирољубив филм, који нема никакву политичку конотацију.
"Нисмо се бавили периодом послије 1996. године, осудили смо све злочине, никог нисмо нападали, и у том смислу заиста смо хуманистички приступили тој теми али смо објаснили и шта се дешавало тих година и вијековима уназад јер та борба за слободу је нешто што најбоље описује народ који овдје живи. Он се кроз цјелокупно своје постојање бори за слободу и кад се борио и побиједио опет је брзо губио ту слободу. Направили смо филм који слави херојску борбу српског народа за слободу а није ни на који начин на штету других“, каже Малагурски.
Истиче да се Сарајево тада жестоко обрушило на њега и на тај филм.
"Лагали су да има у филму нечега чега нема, да ја славим и негирам ратне злочине и тако даље. Гнусне измишљотине су пласирали по западу гдје су многи власници биоскопа били престрављени оним што су чули. Имали смо заказане 25 пројекције широм Западне Европе. Они су са том кампањом лажи, пријетњи, терористичких пријетњи, пријетили су да ће запалити сваку салу у Швајцарској која прикаже филм, они су успјели да откажу 22 пројекције. Остале су три пројекције“, појаснио је Малагурски.
С друге стране, додаје он, направили су фантастичну рекламу јер су се људи заинтересовали за филм - какав је то филм који не смије да се види.
"У умјесто тих 25 пројекција имали смо више од 100. Успјели смо да надмудримо све те притиске и пријетње уз помоћ људи који су показали снагу и храброст, који су организовали те пројекције“, наводи Малагурски.
Малагурски је испричао и како је један биоскоп у Дортмунду под притиском отказао пројекцију дан или два прије заказаног термина.
Звали смо друге сале али нико није прихватио, доста тога је било и заузето. И остала је једна сала коју нисмо звали. Звала се Фенербахче, то је турски културни центар. И они су на крају пустили филм. Послије су они нажалост имали проблема и били су мета напада бошњачких фанатика који су пратили гдје је филм приказан. Један директор неке невладине организације је чак осудио Турке и рекао да су им забили нож у леђа. Тај човјек се игром случаја зове Мурат и запао ми је за око наслов 'Мурат: Турци су нас издали', то је надреално“, рекао је он.
Осврнуо се и на тадашњу градоначелницу Сарајева Бењамину Карић која је била можда чак и најгласнија у хајци на поменути филм.
"Тадашња градоначелница Сарајева Бењамина Карић нам је направила највећу рекламу. Имам нескривене симпатије према њој, жао ми је што више није на тој позицији. Она је толико лијепо изрекламирала тај филм, она је писала градоначелницима по свијету да не пуштају филм, ми смо то објављивали. Ја вјерујем да се она прерушила и дошла на пројекцију филма у Источно Сарајево да види. Немам доказе али вјерујем да је тако, мислим да ју је копкало шта је то у том филму. Мислим да сам је чак и видио у публици али нисам сигуран, не могу да докажем али могу да изнесем своје увјерење али ако га није тад гледала сигурно сада на Јутјубу сигурно јесте. То потписује“, рекао је Малагурски.
