Закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација не крши Устав Републике Српске и БиХ, али ни Европску конвенцију о људским правима, каже правни заступник Републике Српске Лазар Стјепановић.
"Члан 11. Европске конвенције о људским правима гарантује слободу удруживања, али истовремено омогућава државама чланицама да уведу одређене мјере контроле ако су оне оправдане заштитом јавног интереса, демократског поретка и националне безбједности", подсјећа Стјепановић.
Такође, додаје, постојећи Закон о удружењима и фондацијама Републике Српске регулише област невладиних организација, али не обухвата посебан надзор над страним финансирањем. Овим законом уводе се механизми додатне контроле, који су у складу с међународним правом, како би се осигурала законитост и транспарентност рада НВО сектора.
"Република Српска, као дио демократског друштва, има право и обавезу да штити сопствене институције и политички систем од нетранспарентног страног утицаја, што је у складу са Уставом и међународним правним стандардима", рекао је он.
Члан 11. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (ЕКЉП) - Слобода окупљања и удруживања
1. Свако има право на слободу мирног окупљања и на слободу удруживања са другима, укључујући право да оснива синдикате и да се прикључује синдикатима ради заштите својих интереса.
2. Остваривање ових права не подлијеже никаквим ограничењима, осим оних која су прописана законом и која су неопходна у демократском друштву у интересу националне безбједности или јавне сигурности, ради спречавања нереда или злочина, заштите здравља или морала или заштите права и слобода других. Овај члан не спречава законита ограничења остваривања ових права од стране припадника оружаних снага, полиције или државне управе.
Да ли се овим законом уводи цензура невладиним организацијама?
"Закон не уводи цензуру, нити забрањује невладиним организацијама да изражавају мишљење или учествују у друштвеним и јавним дебатама. Слобода изражавања и удруживања гарантована је Уставом Републике Српске и међународним конвенцијама, али истовремено свака држава има право да уводи механизме заштите суверенитета и унутрашње стабилности", наглашава Стјепановић.
Закон не забрањује невладиним организацијама да изражавају мишљење или да учествују у друштвеним и јавним дебатама, напомиње.
"Оно што се ограничава јесте могућност да се организације финансиране из иностранства баве политичким дјеловањем или политичким активностима (подразумијева учешће у предизборној кампањи политичких странака и кандидата, прикупљање средстава за политичке странке и кандидате, финансирање кандидата, односно политичких странака и спровођење политичких активности у сврху остваривања утицаја на формирање јавног мњења и постизање политичких циљева) и другим активностима које се односе на политичко организовање и дјеловање усмјерено на угрожавање демократије, нарушавање интегритета Републике Српске, кршење Уставом Српске зајамчених слобода и права и распиривање националне, расне или вјерске мржње или нетрпељивости. Закон спречава злоупотребу невладиног сектора за остваривање страних интереса, али не забрањује јавно дјеловање НВО у областима заштите људских права, културе, науке, образовања итд", додаје.
Зашто је термин "агент страног утицаја" уведен у закон?
Термин "агент страног утицаја" није новина, већ правни термин који се користи у законима САД-а (ФАРА), Русије, Мађарске. Овај појам не означава криминалну или нелегитимну активност, већ искључиво указује на организације које примају страна средства и спроводе активности које могу имати политички или јавни утицај, рекао је Стејпановић.
"Употреба овог термина не значи да се организације стигматизују, већ да се јасно разликују оне које се финансирају из иностранства од оних које су искључиво домаће и самосталне. Република Српска, као и друге државе, има право да успостави систем којим ће се јасно идентификовати финансирање из иностранства и осигурати пуна транспарентност", додаје.
Овај термин, напомиње, омогућава да се на објективан начин избјегне потенцијални прикривени страни утицај на политичке и друштвене процесе у Републици Српској, што је легитиман циљ сваке суверене државе.
Да ли овај закон забрањује рад организација које заговарају људска права и демократију?
"Закон не забрањује рад организација које се баве заштитом људских права, демократије, владавине права, медијских слобода или других важних друштвених питања. Свака организација која дјелује у складу са Уставом и законима Републике Српске може наставити са својим радом без икаквих препрека", јасан је Стјепановић.
Овај закон се односи само на транспарентност финансирања и осигурава да организације које примају средства из иностранства не дјелују као инструменти страних интереса.
"Тиме се не угрожава рад организација које заиста раде у интересу грађана, већ се спречава потенцијална злоупотреба НВО сектора за политичке или обавјештајне активности. На овај начин се осигурава заштита демократског поретка, док се истовремено не ограничавају основна права на удруживање и слободу говора", додаје.
Да ли се овим законом уводи превише административних обавеза за невладине организације?
Овај закон не уводи прекомјерне административне обавезе, већ поставља јаснији и систематичнији оквир за извјештавање о раду организација које примају средства из иностранства.
"Овај закон осигурава да невладине организације које се финансирају из иностранства буду подложне истим правилима транспарентности као и све друге институције које учествују у јавном животу. На тај начин се појачава повјерење грађана у рад ових организација и спречава могућност злоупотреба и манипулација путем скривеног финансирања. У Републици Српској се овим законом не ограничава рад невладиних организација, већ се повећава транспарентност, што је у интересу и грађана и саме државе", јасан је он.
Која је сврха вођења посебног регистра у Министарству правде Републике Српске?
Посебан регистар невладиних организација које се финансирају из иностранства уводи се ради веће транспарентности и јавног надзора над њиховим дјеловањем.
"Тренутно постоји Јединствени регистар удружења и фондација који води Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске, али овај закон предвиђа посебан регистар само за организације које финансијски или на други начин помажу страни субјекти. Циљ није дуплирање администрације, већ прецизнија евиденција о изворима финансирања и активностима ових организација", напомиње.
Увођење посебног регистра има вишеструку сврху:
1. Транспарентност - Грађани и институције ће имати јасан увид у то које организације примају финансирање или помоћ на други начин из иностранства и у које сврхе користе та средства.
2. Превенција злоупотреба - Страна финансирања могу се користити за скривено политичко дјеловање, ширење дезинформација, па чак и за активности које су супротне интересима Републике Српске.
3. Јачање повјерења - Организације које раде у складу са законом и јавним интересом неће имати никакве проблеме с регистром, већ ће се кроз транспарентност додатно оснажити њихов легитимитет.
Регистар не значи забрану рада, већ само поставља правила игре како би се осигурало да нема нетранспарентног утицаја страних фактора на унутрашње процесе у Републици Српској.
