Народна скупштина Српске Републике БиХ усвојила је 12. августа 1992. године у Бањалуци Декларацију о државном и политичком уређењу државе и донијела одлуку да назив Српска Република БиХ промијени у Република Српска.
Постоји неколико верзија о зачетку идеје за назив Република Српска.
Према једној, професор Љубомир Зуковић, министар образовања, науке и културе у првој влади Српске, био је иницијатор назива Република Српска, па је на сједници Народне скупштине у Бањалуци одлучено да се дотадашњи назив Српска Република БиХ промијени.
Зуковић је навео да је на састанку на Палама, којем су присуствовали највиши републички функционери, сугерисао да је "у свему битан назив Српска, који може да стоји и сам, јер, државно уређење сутра може и да се промијени, а назив Српска да остане".
Сви присутни су се, без расправе и резерве, сагласили са тим приједлогом.
У другој верзији, кум назива Република Српска био је један од пријератних интелектуалаца, музички менаџер Горан Марић, познат као Малколм Мухарем, идејни творац низа сарајевских бендова.
Са њим су, према тој верзији, називу кумовали и каснији предсједник Скупштине Србије Маја Гојковић, те, између осталих, интелектуалци Драгослав Бокан, Драгош Калајић и Соња Караџић.
Сам Марић је испричао да је назив Република Српска његова идеја, настала у разговору са Соњом Караџић и Драгославом Боканом.
Марић је рекао да је дао приједлог да се придјев "српска" претвори у именицу по узору на Пољску, Чешку, Мађарску, те "да се држави да име Српска".
Та идеја је касније провјерена у ширем кругу људи у Београду.
Прије свега тога, 9. јануара 1992, у вријеме када није било никаквих ратних сукоба у БиХ, одлуком Скупштине српског народа у БиХ настала је првобитно Српска Република БиХ да би у августу исте године била преименована у Републику Српску.
Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, потписаним 21. новембра 1995. године, Српска је постала међународно призната као један од два ентитета БиХ са великим овлаштењима, те судском, законодавном и извршном влашћу.
.webp)
