Произвођач пекарских производа Саша Тривић тврди у емисији Центар дана да пекаре нису социјалне установе и да и они раде за новац.
Са друге стране, министар трговине и туризма Денис Шулић каже да је за цијену хљеба потребан компромис произвођача, потрошача и министарства.
"Захваљујем се свим представницима пекарске индустрије који су били присутни. Они имају жељу да се нађе компромисно рјешење. Да обезбиједимо јефтинији хљеб за грађане Српске, а са друге стране да не угрозимо пекарску производњу тиме што ћемо преко кољена преломити неку уредбу испред министарства или Владе, што би могло да буде проблематично за пословање. Драго ми је да смо имали конструктиван разговор, близу смо рјешења, нашли смо се на неким заједничким таласним дужинама. Сугерисано ми је да наставак буде у понедјељак гдје ћемо доћи до заједничког става како да пребродимо ову кризу", каже Шулић.
Он истиче да је након састанка са представницима пекарске индустрије одржан састанак са удружењем за заштиту потрошача.
"Добили смо приједлоге и са њихове стране. И на том састанку сам молио и њих и јавност Српске да спустимо тензије. На добром смо путу. Не бих рекао да смо зараћене стране. И представници пекарске индустрије, удружење за заштиту потрошача и министарство има исти циљ. Да хљеб и пекарски производи буду што доступнији БиХ", каже Шулић.
Са друге стране, Тривић на проблем поскупљења цијена хљеба каже да пекаре нису социјалне установе и да се на нашим просторима до те мјере и не конзумира хљеб.
"Избјегао сам да дођем на тај састанак јер сам у посљедње вријеме крив за све и свашта. Једина озбиљна пекарска индустрија смо ми и производимо 50 одсто хљеба у Српској. Оно што је за мене непримјерено је да се Влада бави хљебом у односу на друге артикле. Сви ми радимо за новац. Причу како се прави хљеб смо завршили деведесетих година. Са друге стране, пекарска индустрија Србије је потпуно другачија од нас. Они имају аутоматизоване пекаре, а ми као највећи тако нешто немамо", каже Тривић.
Он истиче да се хљеб не купује превише и да у асортиману његових пекара остао је још један хљеб од 600 грама.
"Слободно тржиште је ако данас имате разне цијене хљеба. Свако прави новитет који мисли да може проћи на тржишту. Није исто производити хљеб који се пече 18 и 28 минута. Није исто производити хљеб у Бијељини и Бањалуци гдје су више плате. Држава треба да помогне, али ми смо платили порез и нико не треба да се бави са тим. Поготово што знамо да имамо различите цијене хљеба", каже Тривић.
