"Ми стварамо државу а у будућности би то требала бити држава у којој ћемо боље живјети, нико вам не може обећати да ћете јести са златном кашиком која је, као што је рекао Тито, ево сада једете са крвавом кашиком. Колико будемо радили, како будемо државу организовали, како се будемо борили за њу и њено достојанство тако ћемо имати и стандард, тако ћемо и живјети."
Баш тако се за српски народ и државу борио и живио, човјек од ријечи. Достојанствено, јер другачије није знао. Човјек из народа, Момир Талић Тале. Од других га је једино дијелио чин, генерал-пуковника Војске Републике Српске.
Ово прво ипак, корак је испред а друго се за живота сродило са именом и презименом. Поткозарско дијете рођено у Пискавици, које је већ у раној младости кроз школовање упознало војнички живот. У Дому војске је, причају за „Досије“, његови саборци проводио много времена.
- Он је као и ја од своје 15. године постао војник, гдје је завршио средњу Војну школу оклопних јединица или како то у нашем народном жаргону кажу тенкиста. Послије тога отишао у Војну академију, четири године послије завршио, Вишу војну академију и завршио је Ратну школу која је исто тако трајала двије године. Као генерал је прошао све те дужности од собног старјешине до војника али увијек је имао у виду да мора да воли своју земљу свој народ. Он даје заклетву да ће то одрадити и то су обично наши борци испуњавали - каже Бошко Келечевић, начелник штаба Првој крајишког корпуса Војске Републике Српске.
- Момир Талић је прије свега био један искрен, честит човјек, захтјеван према себи, захтјеван према другима и у свему што је радио био је досљедан и ето то је најкраћи опис Момира Талића као човјека и као оца - каже син генерала Талића.
Школске клупе убрзо је генерал Талић замијенио за ратишта. Зла времена пред њега су стављала задатке од чијег извршења је зависила и Република Српска. Задатке је, и више него очигледно и како је само он то умио извршавао успјешно.
- У току одбрамбено отаџбинског рата Момир Талић је одмах када су кренула турбулентна времена у БиХ из Београда дошао у Први крајишки корпус на дужност начелника штаба да би већ у рано прољеће постао командант Првог крајишког корпуса. Убрзо, послије пар мјесеци долази до одсјецања око милион и по Срба када је комуникација са источним дијелом тада Српске Републике БиХ и Србије била прекинута. Остао је у стратешком окружењу само Први крајишки корпус - прича Драгомир Кесеровић, ратни командант више јединица Првог крајишког корпуса.
Са великим и судбоносним задатком. Оним који се састојао од двије ријечи. Слобода и живот, операција „Коридор“.
- Хоћу Коридор до Видовдана. Хоћу да пробијете пут живота макар он био и козија стаза. Бебе нам више неће умирати! - говорио је генерал-пуковник, Момир Талић.
Ово наређење Момир Талић издао је тадашњем команданту тактичке групе један Новици Симићу.
Одлуком Савјета безбједности УН-а у мају и јуну 1992. године били су забрањени међународни летови, чак и они са боцама кисеоника из Београда за Бањалуку због чега је умрло 12 беба које су тада биле у инкубаторима.
Управо је пробојем Коридора на челу са Талићем прекинута агонија српског народа спајањем бањалучке регије са осталим дијеловима Републике Српске и Србије.
У таквим временима, команданти попут њега, каже Кесеровић једини су то могли изнијети трезвено и одлучно, какав је сам Талић био.
Више у прилогу:
