Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да нигдје на свијету нема мјеста као што је Стари Брод на Дрини, гдје се на православни празник Младенци 1942. године 326 дјевојака ухватило за руке и скочило у ледену Дрину, одлучивши да је боље отићи у смрт него да падну у руке усташама, звијерима у људском облику, и њиховим камама.
"Те младе дјевојке прихватила је Дрина и ту су нашле свој мир и спокој, бјежећи од усташа, предвођених Јуром Францетићем, који су у овом покољу убили више од 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила, жена, дјеце, стараца. Попут несрећних дјевојака, многи од ових мученика спас су тражили у загрљају хладних таласа, бјежећи испред усташке каме и ножа разуларених усташа", истакао је Додик за Срну поводом 83 године од злочина у Старом Броду.
Предсједник Српске је указао да је масакр над овим недужним људима, који су криви само зато што су Срби, почињен три пута - први пут су га починиле усташе, други пут када Јосип Броз, који је у то вријеме био у Фочи, није хтио да помогне српским збјеговима који су бјежали према Старом Броду у нади да ће стићи до слободне територије и трећи пут - када је комунистичка власт све ове године скривала овај злочин од очију јавности да би се сачувало наводно лажно братство и јединство у Југославије, али само преко леђа Срба.
Он је указао да није Републике Српске и данас би овај стравични крвави пир остао скривен од очију јавности, додавши да је и ово један у низу примјера који потврђује значај и оправданост борбе Републике Српске за њен и опстанак и очување њених институција на које из Сарајева, заједно са странцима, а посебно њемачким злотвором Кристијаном Шмитом упорно кидишу са жељом да нам отму све и претворе нас у празну љуштуру која ничему не би вриједила.
Он је подсјетио да је у знак сјећања на ове српске мученике у Старом Броду, на обали Дрине изграђен Спомен-музеј са уклесаним именима и презименима страдалих, гдје се може видјети да су цијеле породице своје вјечно станиште нашли у Дрини, страдавши од руке злотвора.
"И данас када дођете на то мјесто страдања истовремено 'одјекују' тишина коју прекидају плач дјетета, крици и врисак окамењених мајки, сестара, очева... И нигдје се та тишина и крици 'не чују' истовремено као у Старом Броду", нагласио је Додик.
Он је истакао да о овом злочину остају трајно да свједоче урезана имена на каменом зиду Спомен-музеја, њих скоро 6.000, а у води споменици - окамењена беба у наручју окамењене мајке, окамењени "крик" мајке са обале која гледа своју ћерку како са стијене скаче у ледену Дрину и нестаје у таласима, односећи све своје дјевојачке снове са собом, окамењени отац са дјететом које још није ни спознало живот, али је, нажалост, прерано спознало људско зло и звјерство...
"Ту је и порука нама, њиховим потомцима, али и будућим покољењима која је урезана на споменику на обали ријеке: 'Опростите нам ви, који сте овдје страдали а 66 година смо ћутали о вама. Ипак, нисмо вас заборавили јер овакве ране на срцу никад не зарастају. Злочинцима смо опростили, нека им је лице црно пред Божијом светлошћу!'
Истина о овом злочину коначно је угледала свјетло дана, захваљујући томе што имамо своју Републику, и нема више скривања, нема више никаквих Јосипа који могу да сакрију злочин над српским народом. Сваки дан ћемо причати о томе, наша дјеца ће учити у школама, посјећивати мјеста страдања и нећемо дозволити да наше жртве буду сакривене, тајне, јер би ми били криви и ништа не би били бољи од оних који су их убили и оних који су их скривали свих ових година", поручио је предсједник Српске.
Он је истакао да је Стари Брод још једна лекција српском народу, коју морамо запамтити и чувати од заборава све иједно име и све иједну нашу жртву.
"Ми јесмо мали народ, али смо поднијели велику жртву у свим ратовима и зато истину морамо да чувамо а културу сјећања да његујемо. Јер, ако заборавимо, може да нам се понови, као што се поновило у протеклом грађанском рату у БиХ", закључио је предсједник Републике.
У прољеће 1942. из Сарајева је кренуло десет хиљада усташа са намјером да протјерају и побију српско становништво. Српски народ са подручја Сарајева, Пала, Олова, Кладња, Хан Пијеска, Рогатице, Сокоца и Вишеграда у збјеговима кренуо је низ Дрину да би спас потражио у Србији.
У Вишеграду, италијанска војска није дозволила народу да пређе преко ћуприје и збјег је кренуо поред Дрине ка селима Милошевићи и Старом Броду гдје се налазила скела.
Усташе су стигле овај збјег и мучки убиле око 6.000 српских жена, дјеце и стараца. Ово је један од највећих покољ над Србима који су починиле усташе у Старом Броду на православни празник Младенци 1942. године.
