Професор уставног права Миле Дмичић изјавио је да оптужнице против предсједника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора "Службеног гласника" Милоша Лукића немају утемељење у Уставу БиХ и законима, већ су политичког карактера и имају за циљ деградацију Српске.
Дмичић је рекао да као неправни акти ове оптужнице имају циљ пружање својеврсне подршке међународној заједници, одређеним недејтонским снагама у БиХ с циљем подстицања и спровођења процеса деградације државности, интегритета и субјективитета Републике Српске.
- Овлаштења према Народној скупштини су проглашавање закона указом. У уставном систему Републике Српске указ је акт шефа Републике којим се врши проглашење – промулгација закона. Уставно правило је да закон не може ступити на снагу без указа. Он је дио форме закона и објављује се заједно са законом, односно непосредно испред текста закона - појаснио је он.
Предсједник Републике, навео је Дмичић, проглашава закон у року од седам дана од његовог усвајања у Народној скупштини и у том року предсједник Републике може захтијевати да Народна скупштина поново одлучује о закону.
Међутим, истакао је Дмичић, он је дужан да прогласи закон који је поново усвојен у Народној скупштини.
- Акт проглашења је услов који мора бити испуњен да би се могло почети са извршавањем, односно примјењивањем закона - нагласио је он.
Дмичић сматра да се у оптужницама врши неправан удар на институцију предсједника Републике Српске, те наглашава да је то неприхватљив чин антидејтонског, неуставног и незаконитог урушавања државности, аутономије, интегритета, статуса и преузимање надлежности ентитета, што за посљедицу може имати стварање унитарне и централизоване државне заједнице БиХ.
Првенствено, гледајући са становишта темељних уставних и законских надлежности и одговорности предсједника Републике, каже он, ради се о оптужници чији је подстрекач и инспиратор Кристијан Шмит.
- То потврђује да је на дјелу непостојање њеног легалитета и легитимитета, јер он није уставни орган нити је именован на основу релевантних резолуција Савјета безбједности - рекао је Дмичић за Срну.
Стога одлуке које доноси, па и у случају оптужница, истакао је Дмичић, не могу имати правну нити извршну снагу у Републици Српској и оправдано се негирају и не могу примјењивати, с обзиром на то да измјене Устава, доношење и мијењање закона, одлука и других аката могу чинити само уставни и демократски изабрани органи и институције на нивоу државе и ентитета.
Према његовим ријечима, БиХ се унедоглед претвара у државу интервенционизма, савременог и неправног протектората и у империју међународне заједнице.
- Због тога су оправдани захтјеви за затварање ОХР-а, јер је он сада дио проблема, а не рјешења. Истовремено, актуелно је питање некомплетног састава и начина рада и одлучивања Уставног суда БиХ, посебно што нема легитимитет због присуства страних судија у његовом саставу, што доказује да БиХ није независна и суверена земља, јер се у њој крше персонална и територијална начела која се односе на састав правосудних органа - рекао је Дмичић.
С обзиром на то да је високи представник изашао из оквира који је постављен, наглашава Дмичић, сви нивои власти морају радити на успостављању модерне, ефикасне и демократске државе и органа и институција који ће бити самостални и одговорни за стање и будућност и европски пут БиХ и њених ентитета, обезбјеђујући тиме услове да Анекс 10 буде завршен и да је мандат високог представника окончан.
Дмичић каже да Републику Српску нико не може да оспорава, јер је настала на политичкој вољи српског народа и значајног броја припадника осталих народа у њој.
- То је учињено прије три деценије. Она је утемељена на праву на самоопредјељење и самоорганизовање, у складу са међународним правом и релевантним документима. Са правног и политичког становишта ово суђење је атак, извор лоших скоро трагичних порука и у њима морају водити пуну бригу и имати одговорност сви они без којих не могу да се врше никакве промјене дејтонских, уставних рјешења, односно без сагласности свих учесника и потписника, као и држава – потписника и свједока овог трајног међународног мировног уговора - истакао је Дмичић.
Он је подсјетио да су у протеклом тридеценијском развоју установљени сви њени органи и институције које су основа њене државности, права на самоорганизовање и сарадњу унутар и изван БиХ.
- Дакле, као државотворни дио БиХ она има легално и легитимно право да одлучује о својој судбини, опстанку и развоју. У том контексту, и однос према нашем Уставу је у аксиому - није важно против колике и какве силе се бориш, већ какву светињу браниш. Ријеч је о Републици Српској и њеном Уставу – њеним интересима и потребама, органима и институцијама - нагласио је Дмичић.
