Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић поручила је да састанке са свјетским лидерима увијек користи за представљање потенцијала Републике Српске и БиХ, али и да им објасни комплексну уставну структуру ове земље и унутрашња неслагања због чега су онемогућени значајни развојни пројекти.
Цвијановићева је навела да су потенцијални улагачи наилазили на одређене проблеме јер ЕУ и западне земље БиХ посматрају као политички пројекат и БиХ се прилази и о њој се прича на политички начин.
"Покушавамо да покажемо да та политичка призма кроз коју нас стално тјерају да се посматрамо овдје или да будемо посматрани је нешто што све више постаје ирелевантно, а релевантно је оно што можемо да будемо као понуда на том неком економском плану", рекла је Цвијановићева за РТРС.
Она је додала да јој је драго што има све више саговорника који то разумију и који су спремни на сарадњу, попут предсједника Азербејџана Илхама Алијева или предсједника Уједињених Арапских Емирата /УАЕ/ Мухамеда бин Заједа, али и многих других лидера са којима је имала прилику да разговара недавно у Бакуу.
Цвијановићева је оцијенила да су односи са Азербејџаном добри и да је радује што Алијев има уједначен приступ према свим народима у БиХ, што је суштински важно јер не сматра да је комплексна уставна структура БиХ препрека за сарадњу.
"Азербејџан је дефинитивно једна велика сила у смислу потенцијала за улагање, направили су велике пројекте у области гасификације, они су снабдјевачи гаса и за неколико земаља из нашег окружења", навела је Цвијановићева.
Она је подсјетила да је и раније разговарала са Алијевим који је примјетио да БиХ не исказује нарочити интерес за сарадњу, али којем је покушала да објасни да са БиХ има одређених проблема које је потребно "лијечити".
"Не треба да пропуштамо развојне шансе и да се повежемо са озбиљним државама. Представници тих држава су примјетили да никако не стављамо на сто оно што су наши потенцијали. Е због тога је веома важно да Република Српска користи сваку прилику, јер је организована, наша Влада разумије шта треба да ради, наш предсједник Републике Српске увијек има пословну иницијативу и зато смо у предности. Није ми тешко разговарати са тим људима јер знам шта су смјернице из Републике Српске и шта су економски циљеви", истакла је Цвијановићева.
Она је нагласила да такве сусрете не користи да би манипулисала или некога оговарала, као што раде њене колеге из Федерације БиХ који говоре против Републике Српске и њеног предсједника Милорада Додика.
"Из Републике Српске се јасно види тимски рад и када желите нешто да представите или браните и то се не ради на штету неког другог народа или ентитета, из којег нису у стању да причају ни о једном пројекту", констатовала је Цвијановићева.
Она је навела да је разговарала и са предсједником УАЕ Мухамедом бин Заједом, од којег је добила позив да буде учесник свјетског самита лидера наредне године.
"Разговарали смо о непосредној будућности, шта очекује свијет 2025. године, али и о томе шта би билатерално могли да урадимо. Мислим да је такав приступ проистекао из чињенице да сам лично помогла да након више од 20 година направимо споразум о промоцији и заштити страних улагања и да дођемо да је већ у фази ратификације.
Са својим тимом и људима из институција Српске смо дошли до рјешења која су прихватљива и за БиХ и за УАЕ и то је сигурно једно од мјеста са којима желим да унапређујем сарадњу и економски напредак. Они су заинтересовани за све области, то су људи који имају огромна богатства и присутни су на многим мјестима и мислим да разумију да и ми можемо бити атрактивни", оцијенила је Цвијановићева.
Она је нагласила да са лидерима земаља које нису чланице ЕУ се може разговарати о стратешким пројектима из области инфраструктуре, туризма, енергетике, док са чланицама ЕУ о бољем разумијевању када је ријеч о европском путу БиХ и бољем разумијевању уставних прилика у БиХ.
Српски члан Предсједништва БиХ је додала да је представницима земаља које су чланице ЕУ, попут Словачке, Чешке, Словеније или Хрватске, које имају успјешне инвестиције у БиХ, лакше да са представницима из БиХ отворе причу о проширењу тих инвестиција.
"Доста су одређене ствари функционисале по одређеним шаблонима, наше је да разбијемо те шаблоне и матрице како стоје ствари у БиХ и мислим да успјевамо у неким стварима", истакла је Цвијановићева.
Она је изразила задовољство успјехом Србије, наводећи да је неупоредива са БиХ.
"Предсједник Србије Александар Вучић је имао једно од централних мјеста да се обрати на скупу у Бакуу /Конференција чланица Оквирне конвенције УН о промјени климе/. Теме јесу, наравно, климатске промјене, али сваки учесник тамо је свјестан да је свијет у нереду, да се ратује и да су људи ускраћени за одређене ствари на које су навикли, а немају због свих тих глобалних питања. Вучић је на то указао", рекла је Цвијановићева.
Она је навела да Србија има институције које самостално доносе одлуке, а у БиХ постоје изабране институције, али се фингира одређена демократија јер има и странца који је, захваљујући одређеним свјетским силама, себи прибавио одређена овлашћења и мисли да је изнад демократских институција.
"Ту немате суверенитета и не можете да управљате процесима, ваше институције не могу да обављају уставну функцију јер имате реметилачки фактор који је појединац који узурпира права демократски изабраних институција. Е сад, то је прво неспојиво са демократијом, са међународним правом. Дејтонски споразум није дао право том високом представнику да се понаша на тај начин, то право је на вјештачки начин убачено", истакла је Цвијановићева.
Она је додала да је то неспојиво и са европским путем БиХ, на шта указује увијек када разговара са представницима из ЕУ, као и на то да БиХ треба да суверено одлучује.
"ЕУ је прихватила да трпи тај баласт на својим леђима, што је врло некоректно. Дакле, они знају да је све то неевропски, да то нема везе са европским принципима, критеријумима, да је то немогуће, али су прихватили да то трпе зато што немају снагу да се одупру онима који намећу један такав концепт за БиХ. То је срамота ЕУ, није наша", рекла је Цвијановићева.
Цвијановићева је указала да земље за које постоји мишљење да нису довољно демократске, кажу да није могуће да појединац може тако нешто да ради, као што ради у БиХ, а земље, које се третирају демократским, то прихватају.
"Причамо о томе и има много оних који то разумију и којима је то неприхватљиво и мањина је оних који дају себи за право да немећу то као обавезу за БиХ", закључила је Цвијановићева.
