Министар правде Републике Српске Милош Букејловић поручио је да ће епилог процеса који се пред Судом БиХ води против предсједника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора Службеног гласника Милоша Лукића бити ослобађајућа пресуда, с обзиром на то да дјело за које су оптужени није законом прописано као кривично дјело.
Букејловић је за портал Бањалука.нет нагласио да се Кристијан Шмит у БиХ лажно представља као високи представник и покушава да у кривичноправни систем унесе кривично дјело неизвршавање одлука високог представника.
“Кристијан Шмит првенствено није високи представник, а и да јесте именован од стране Савјета безбједности УН, нема овлаштење да доноси законе у БиХ, с обзиром на то да та надлежност на нивоу БиХ припада искључиво Парламентарној скупштини БиХ”, додаје Букејловић.
Предсједник Републике Српске тврди да је процес пред Судом БиХ политичко и правно насиље дијела међународне заједнице с циљем рушења уставног капацитета и позиције Српске а Букејловић каже да мисли да неће бити потребе за реакцијом институција Српске, с обзиром на то да се, како каже, ради о политичком и правном насиљу.
"Подигнута и потврђена оптужница представља правни апсурд и правно насиље и по истој се не може утврдити постојање кривичне одговорности предсједника Републике Српске јер је он потписивањем указа и проглашавањем закона само вршио своје дужности, али и права која му припадају по Уставу Републике Српске“, рекао је Букејловић.
Процес пред Судом БиХ против предсједника и в.д. директора Службеног гласника Републике Српске води се због непоштовања “одлука високог представника”, чему је претходило усвајање закона о неспровођењу одлука Уставног суда БиХ и Кристијана Шмита а Букејловић поручује да ће епилог процеса бити ослобађајућа пресуда, "с обзиром на то да дјело за које су оптужени предсједник Републике Српске Милорад Додик и в.д. директора Службеног гласника Републике Српске Милош Лукић није законом прописано као кривично дјело, него одлуком једног страног држављанина и физичког лица, које се лажно представља као високи представник, и којом је исто лице покушало да у кривичноправни систем унесе кривично дјело неизвршавање одлука високог представника“.
Међутим, додаје Букејловић, Кристијан Шмит првенствено није високи представник, а и да јесте именован од стране Савјета безбједности УН, каже он, нема овлаштење да доноси законе у БиХ, с обзиром на ти да та надлежност на нивоу БиХ припада искључиво Парламентарној скупштини БиХ.
Букејловић поручује да би читава међународна заједница требало да буде незадовољна оваквим поступањем, с обзиром на то да се ради, како каже, о нарушавању уставног поретка у БиХ и ограничавању њеног суверенитета, те покушају увођења колонијалне управе над БиХ.
На питање може ли Република Српска због свега тога бити подложна одређеним санкцијама Букејловић каже да је тешко антиципирати шта ће се десити у будућности.
"Међутим, ако се буде поштовало међународно право, почев од његових основа и темеља, првенствено Повеље УН, која свакој држави чланици гарантује и штити сувереност, односно онемогућава мијешање у унутрашње послове било које државе чланице, па и БиХ, од стране било кога - друге државе, органа или појединца, и која забрањује успостављање протектората над било којом државом чланицом УН, неће и не смије доћи до доношења и примјене било каквих санкција“, каже Букејловић.
У НСРС су, упркос противљењу и отвореном незадовољству јавности, нарочито новинарске заједнице, усвојене измјене Кривичног законика којим се криминализује клевета. Како то сада изгледа у примјени и може ли се рећи да су измјене почеле да испуњавају сврху усвајања, односно да се утицало на свијест о већој одговорности за изговорено?
Када је у питању усвајање измјена Кривичног законика којим се криминализује клевета Букејловић је још једно нагласио да се тиме Република Српска придружила многим европским државама, "које предметно кривично дјело регулишу својим законодавством, гдје поједине прописују чак и могућност изрицања казне затвора за извршиоца“.
"Нисмо жељели да прописујемо најтежу врсту казне за извршиоце ових дјела, којом би им на најгрубљи начин могла бити ограничена слобода. У овом тренутку је још увијек рано да би се доносили било какви закључци у погледу примјене и испуњавања сврхе усвајања Закона о измјенама и допунама Кривичног законика Републике Српске којим су у систем уведена кривична дјела против части и угледа. Колико сам упознат, поднесено је неколико кривичних пријава због кривичног дјела клевете, међутим немамо информација да је истрага отворена у вези са било којом од поднесених кривичних пријава, слиједом чега је јасно да нема ни других тужилачких, нити судских одлука у том погледу“, каже Букејловић.
Букејловић још додаје да уређење медија и било какви нормативноправни послови из те области нису у надлежности Министарства правде те додаје да Министарство нема свог представниак у радној групи која се бави припремом закона.
"У сваком случају, Министарство правде подржава израду новог закона о медијима јер свако законско рјешење које ће бити квалитетно и унаприједити било коју област, укључујући и област медија, је добродошло. Вјерујемо да ће тај закон бити одличан и да ће истим сви који су на било који начин укључени у област медија бити задовољни“, каже Букејловић.
Још један закон који је наишао на низ критика јавности, невладиног сектора и међународних организација је закон о “страним агентима” усвојен крајем прошлог мјесеца у форми нацрта а на ову тему Букејловић каже:
"Ради тачног и јасног информисања јавности, морам истаћи да закон о страним агентима не постоји, као што не постоји ни закон о клевети, него постоје Закон о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација и Закон о измјенама и допунама Кривичног законика Републике Српске. Закон који додатно регулише материју непрофитних организација је усвојен у Народној скупштини Републике Српске у форми нацрта, након чега је закључком Народне скупштине Републике Српске одређено да се одржи, те је 24. октобра 2023. године у Народној скупштини Републике Српске и одржана јавна расправа у погледу предметног закона, гдје су сви заинтересовани субјекти имали прилику да учествују у јавној расправи, да својим писменим или усменим приједлозима и сугестијама дају допринос за утврђивање коначног текста приједлога закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација. Законом се оснива посебан Регистар непрофитних организација основаних у Републици Српској које финансијски или на други начин помажу страни субјекти, уређује се јавност рада непрофитних организација и друга питања у вези са њима, забрањује се политичко дјеловање и политичка активност, а што је већ у одређеној мјери прописано и Законом о удружењима и фондацијама Републике Српске“, каже Букејловић.
Поред тога, додао је Букејлоивћ, законом су утврђени и изузеци у погледу забране политичког дјеловања, па се тако, између осталог, политичким дјеловањем не сматра дјеловање у области науке, културе, здравствене заштите, спорта, заштите потрошача, заштите права националних мањина, заштите животне средине или борбе против корупције.
"Дакле, изузеци од забране политичког дјеловања су постављени доста широко и нема потребе за било каквим страхом и сумњом да би овај закон могао бити злоупотријебљен према непрофитним организацијама у Републици Српској“, каже он.
Наведени регистар ће, како каже Букејловић, водити Министарство правде, а предвиђено је да се подносе полугодишњи и годишњи финансијски извјештаји с назнаком уплатилаца, висине дозначених средстава, врсте и износа накнаде и прихода, као и извјештај о утрошку средстава, док ће надзор над законитошћу рада непрофитних организација вршити надлежни инспекцијски органи.
"Дакле, предметним законом се не забрањује и не ограничава рад непрофитних организација и један од разлога за доношење овог закона јесте уређење оних питања која нису регулисана Законом о удружењима и фондацијама Републике Српске, као и, између осталих, ризик од злоупотребе непрофитних организација за прање новца или финансирање тероризма. Кроз овај закон настојимо ојачати законодавни и институционални оквир како би се одређене појаве и проблем предуприједили, препознали и одстранили. Намјера је да се обезбиједи да сектор непрофитних организација ради одговорно и часно, уз одговарајућу отвореност у погледу пружања информација заинтересованим странама, те је посебно важно питање финансијских послова и контаката, као и прикупљања средстава, донација и трошкова који с тим у вези постоје. Све активности морају бити законите и мора се успоставити одговарајући механизам контроле да се средства опредјељују искључиво за добротворне и друге законите сврхе“, поручио је Букејловић.
Када је ријеч о стању у правосуђу Републике Српске Букејловић каже да је, према ономе што је могао да види и утврди за вријеме трајања мандата као министра правде, стање у правосуђу Републике Српске заиста задовољавајуће.
"Број старих и неријешених предмета се константно смањује, као и вријеме потребно да се предмети правоснажно окончају, што наравно утиче да се принцип владавине права у Републици Српској остварује у свом пуном обиму, а чему доприноси квалитетан и одговоран рад носилаца правосудних функција, као и њихових сарадника и свих других запослених у правосудним институцијама“, додаје Букејловић.
Букејловић каже да су му циљеви до краја мандара на челу Министарства правде Републике Српске да се одржи, а затим и унаприједи постојеће стање у свим институцијама које су у надлежности Министарства правде, кадровски, материјално и инфраструктурно, а наравно све у складу с планом и могућностима Владе Републике Српске.
