Дејтонски споразум мора бити спроведен дословно, а јавна имовина припада ентитетима, пише у 30. Извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН.
"Поштовање Дејтонског споразума, укључујући Анекс четири, Устав БиХ, једини је начин да БиХ успије и просперира“, пише у Извјештају који је, у име Републике Српске као потписнице свих анекса Дејтонског споразума, генералном секретару УН Антонију Гутересу и земљама чланицама Савјета безбједности упутио премијер Радован Вишковић.
Покушаји да се уставни поредак БиХ демонтира централизацијом власти у Сарајеву или одузимањем националне заштите гарантоване Дејтонским споразумом представљају рецепт за катастрофу, наведено је у тексту.
У Извјештају је објашњено да три конститутивна народа у БиХ имају дубоко различите - истински неспојиве - филозофије управљања, као и да је за Србе и Хрвате у БиХ укидање или нарушавање уставом загарантованих механизама подјеле власти у БиХ незамисливо.
"Када Република Српска предузима кораке као што је доношење закона о забрани објављивања незаконитих указа ОХР-а, њени противници упућују несхватљиве оптужбе да је 'антидејтонска'. У стварности, такве мјере Републике Српске предвиђене су да заштите Дејтонски споразум, укључујући демократски уставни поредак загарантован Уставом БиХ и Дејтоном уско постављена овлашћења високог представника. Противзаконити поступци којима се крши Устав не смију се признати и поштовати као да су закон. Чињеница да их врши странац њихову нелегитимност утолико чини већом, никако мањом. Такви поступци руше уставни поредак БиХ и дестабилизују земљу, а потенцијално и шири регион", пише у Извјештају.
У првом дијелу Извјештаја Савјету безбједности УН је наглашено да Република Српска јесте - и остаће - посвећена миру и стабилности БиХ.
"Република Српска и њено руководство досљедно искључују било какву употребу насиља, чак и када неки лидери бошњачких политичких странака у БиХ прибјегавају ратоборној реторици. Српска у потпуности подржава и сарађује са операцијом ЕУ Алтеа на њеној важној мисији да помогне да мир у БиХ не буде нарушен", наведено је у Извјештају.
У тексту се истиче да је Република Српска посвећена суверенитету, територијалном интегритету и уставном поретку БиХ, као и да снажно подржава нови приједлог да политичко руководство БиХ потпише споразум о пуном суверенитету БиХ, који позива на успостављање суверенитета БиХ, укључујући затварање ОХР-а и окончање крајње штетне улоге страних судија у Уставном суду БиХ.
Нажалост, пише у Извјештају, децентрализована структура и демократски политички поредак који је требало да је загарантован Уставом БиХ упорно се разара, углавном незаконитим одлукама високог представника и другим интервенцијама странаца. Ови непрестани напади на Устав БиХ приморавају Републику Српску да га брани законитим и мирним методама, што ће и даље чинити.
У Извјештају Савјету бебједности УН пише да сарајевски политичари и њихови покровитељи морају престати са покушајима да пониште Дејтонски споразум, уз објашњење да је бошњачко залагање за "грађанску" БиХ, у ствари, бошњачки националистички вук у овчијем руху.
Према Уставу БиХ, јавна имовина припада ентитетима, пише у тексту документа.
У Извјештају је наведено да су се стране дипломате уплеле у питање који ниво управе посједује јавну имовину, упркос чињеници да је Устав БиХ то питање већ ријешио јасно - да јавна имовина припада ентитетима БиХ, а иако није легитимни високи представник, Кристијан Шмит наставља ОХР-ову деструктивну традицију у вези са питањем јавне имовине.
"Ова петљавина у коју се Шмит и одређене стране амбасаде упуштају никада не може промијенити јасно значење коначне ријечи Устава БиХ по том питању, нити се може очекивати да ће Република Српска игнорисати Устав", наведено је у Извјештају.
У тексту се истиче да стране дипломате морају престати да цинично злоупотребљавају владавину права и не поштују међународне норме и Дејтон, укључујући демократски уставни поредак БиХ.
Према Бечкој конвенцији о дипломатским односима, подсјећа се у Извјештају, дипломате имају изричиту "дужност да се не мијешају у унутрашње ствари" државе пријема, али, нажалост, дипломате из појединих земаља стекле су навику да се уплићу у чисто унутрашња политичка питања и јавне политике у БиХ.
"На примјер, неке стране дипломате - посебно из земаља које су чланице Управног одбора напречац састављеног ПИК-а - критиковале су нови закон Републике Српске којим се утврђује кривична одговорност - за коју је запријећена само новчана казна - за одређене облике намјерне клевете. Ова критика је запањујуће лицемјерна с обзиром на то да седам од осам земаља које су заступљене у Управном одбору и саме прописују кривичну одговорност за клевету. Штавише, закони тих земаља - за разлику од закона Републике Српске којим инкриминише клевета - предвиђају, између осталог, и казну затвора", наглашава се у Извјештају.
У тексту је указано на то да је Бечку конвенцију прекршио и амерички амбасадор у БиХ Мајкл Марфи, који је рекао у јуну да САД виде Дејтон "као почетну тачку - темељ који треба надградити", што би се могло сматрати признањем да садашње руководство САД настоји да поништи дејтонски компромис, третирајући Дејтон не као обавезујући споразум, него као привремену сметњу коју треба промијенити на задовољство америчких дипломата.
"Марфи је изјавио и сљедеће: 'Интервенција никада није прва мјера, али искрено, међународна заједница је често превише стрпљива и толерантна према опстреперним политичким лидерима који намјеравају да остваре уске политичке интересе на рачун народа'. Марфи имплицитно пријети неодређеним мјерама против лидера који `намјеравају да остваре уске политичке интересе'", пише у Извјештају.
У тексту се истиче да су лидери на свим нивоима управе у БиХ демократски изабрани, те да ни Марфи нити било који други странац нема право да одлучује ко ће или неће бити на руководећим позицијама у БиХ.
"Инсинуирати супротно врхунац је неоимперијализма. Сугерисати да је на дипломатском кору САД да утврди који су лидери БиХ 'опстреперни', а којима ће бити дозвољено да обављају функције на које су изабрани, крајње је провокативно", пише у првом дијелу Извјештаја Републике Српске Савјету безбједности УН.
