Кроз историју, појединци су успијевали да преживе без хране јако дуго, уз минималну хидратацију. Рецимо, у концентрационим логорима, или током периода велике глади, мјесецима чак и годинама преживљавало се готово без хране.
Али, опстанак у тако екстремним ситуацијама зависи у потпуности од резерви појединца, метаболизма особе о којој је ријеч, њене тежине и нивоа активности, преноси британски "Метро".
У већини случајева, под нормалним околностима, свега један дан без хране довешће до вртоглавица, пошто мозак не добија уобичајено "гориво", а пад шећера у крви може да изазове и онесвјешћивање.
Па иако је за организам опасно и тешко да функционише без хране, то није неизводљиво, бар на дневном нивоу.
Али, ако тијелу ускраћујемо и течност, залазимо у много опаснију зону.
Најмање 60% нашег тијела чини вода, и буквално свакој ћелији сваког ткива она је потребна да би функционисала.
Течност је организму потребна у различите сврхе, између осталог, за лубрикацију зглобова, регулисање тјелесне температуре, ослобађање штетних материја...
Под одређеним (екстремним) околностима, човјек може да преживи без воде до недјељу дана, али рецимо уколико је спољашња температура јако висока, вријеме преживљавања се значајно смањује.
У просјеку, најдуже колико особа може без воде је три, уврх главе четири дана.
Смрт усљед дехидратације је врло мучна, праћена симптомима као што су екстремна иритација коже, халуцинације, отицање и пуцање језика...
Код особа које пате од анорексије, смрт обично наступа због отказивања органа или инфаркта, најчешће при тежини између 27 и 37 килограма, у зависности од случаја до случаја.
Обољели у посљедњим стадијумима канцера умријеће након што изгубе 35 до 45 одсто своје тјелесне тежине.
Али, ово не значи да би неко просто могао да престане да једе док не досегне сличан ниво пропадања.
