Један познати амерички киропрактичар објаснио је шта се заправо дешава када вам леђа "пуцкетају", зашто то може бити знак дубљег проблема и шта би било паметније да урадите.

Шта се дешава када леђа "пуцкетају"?

Сцена вам је вјероватно позната – истегнете се, нешто пукне у леђима и одмах осјетите олакшање. Међутим, тај звук – како објашњава стручњак – није знак да сте успјешно "намјестили" кичму. У питању је ослобађање гасова (најчешће азота) из зглобне чауре када зглоб досегне крај свог природног опсега покрета. Иако може дјеловати пријатно, то ипак није права, циљана корекција.

"Пуцкетање није доказ да сте урадили нешто корисно. Људи најчешће покрећу оне дијелове кичме који уопште нису проблематични, док прави узрок остаје закочен", каже киропрактичар Б.Ј. Хардик.

Самопомоћ која не даје резултате

Велики број пацијената који сами "пуцкетају" леђа заправо има хроничне проблеме које никада нису правилно рјешавали. "Када ми неко каже да редовно сам себи 'пуца' леђа, готово увијек се на снимку и држању тијела види да то не функционише", тврди др Хардик.

Људи често раде нагле покрете како би чули "клик", али на тај начин могу само погоршати већ постојећи дисбаланс. Најчешће не погоде прави сегмент кичме који је укочен, већ помјерају околне, додатно нарушавајући стабилност.

Када је вријеме да се обратите стручњаку?

Ако често осјећате потребу да пуцкетате леђа или врат, то је углавном знак да нешто није у реду. Киропрактичар савјетује да у том случају урадите детаљну процјену држања, покрета и стања кичме – јер прави узрок проблема можда није тамо гдје осјећате нелагодност.

Права киропрактичка корекција подразумијева прецизну дијагнозу и циљано намјештање управо оних дијелова који су заиста дисфункционални. "Ако кичма вуче удесно – ми је враћамо улијево. Ако је карлица ротирана унапријед – враћамо је уназад. Све има своју логику и правац."

Зашто људи уопште развију ту навику?

Пуцкетање често изазива краткотрајан осјећај олакшања јер се тада ослобађају ендорфини – хормони који ублажавају бол. Зато ова навика лако може постати "заразна".

"Навику можете прекинути ако кренете да радите вјежбе које вам заиста помажу – рецимо вјежбе за мобилност кичме и јачање стабилизатора", каже др Хардик. Умјесто пуцкетања, препоручује комбинацију киропрактичке његе и циљаног вјежбања.

Да ли помаже?

Ако повремено чујете пуцкетање док се истежете или радите јогу – то није разлог за бригу. Али ако стално имате потребу да сами "намјештате" леђа, врло вјероватно постоји дисбаланс који не можете ријешити без стручне помоћи. А самостално пуцкетање? У најбољем случају не помаже. У најгорем – погоршава стање.

Пратите нас и путем Вибера