Познато је да је зелено поврће благодет за наш организам, а спанаћ је ултимативни краљ тог поврћа.
Вода је главни састојак спанаћа. Количина липида и угљених хидрата у спанаћу је мала, али је зато спанаћ једно од поврћа са највећим садржајем протеина. Многе минерале можемо пронаћи у спанаћу: калцијум, гвожђе, калијум, магнезијум, манган и фосфор.
Од витамина, спанаћ садржи витамине А, Ц, Е, К, витамине Б комплекса (Б6, Б2, Б1) и фолну киселину (витамин Б9). Такође, спанаћ садржи и омега 3 масне киселине.
Витамин А подстиче имунитет, па се организам лакше бори против инфекција и упала. Спанаћ је користан и због минералног састава: калијум, магнезијум, бакар, цинк и манган помажу тијелу да се ослободи вишка течности.
Тиме се коригује висок притисак и чува здравље срца. Обиље гвожђа чини га савезником свих који пате од анемије – 100 гр спанаћа задовољава четвртину дневних потреба.
Ово зелено поврће је на листи „суперхране“ због значајних антиоксиданата као што су лутеин, зеаксантин и бета каротен. Захваљујући њему, организам се лакше брани од токсина, бактерија и вируса. Међутим, није за све добро да свакодневно једу спанаћ.
Будући да има доста оксалне киселине, може се пореметити способност тијела да апсорбује минерале. Отуд спанаћ може, парадоксално, чак и да доведе до дефицита ових материја.
Према подацима Америчке агенције за лекове, он је посебно ризичан за пацијенте који пију лијекове за разређивање крви, због високог нивоа витамина К који може да поништи дејство ових таблета.
Такође, може да доведе и до тегоба у варењу – дијареје, гасова и надутости. Због чињенице да је могуће међудејство састојака спанаћа са неким медикаментима, обавезно се консултујте са својим љекаром у вези са употребом овог поврћа у исхрани.
