Педијатри, стручњаци за инфективне болести са шведског Гетеборшког универзитета и колеге из Скараборг болнице открили су мању стопу алергија код мале дјеце која живе на фармама и изложена су животињама док одрастају.
Научници сматрају да изложеност дјеце животињама производи разлике у цревном биому, што доводи до мање вјероватноће каснијег развоја алергија.
Током протеклих неколико деценија, медицински истраживачи су открили да цревни биом има много већу улогу у људском здрављу него што се мислило. Истраживачи у Шведској су сад открили да би такође могао имати битну улогу у развоју алергија.
Раније истраживање је показало да је убрзо након рођења цревни биом човјека богат такозваним факултативним бактеријама, које дају предност животној средини са много кисеоника. Док те бактерије конзумирају кисеоник у цревном систему, пропорција анаеробних организама расте. Анаероби током времена постају разноврснији и надмаше факултативне бактерије, што је знак зрелог цревног биома.
У новом истраживању, научници су се запитали да ли живот на фарми током критичних раних фаза развоја цревног биома може имати неки утицај. Сакупили су узорке столице 65 дјеце током раног доба њиховог живота и касније док су дјеца одрастала.
Затим су упоредили узорке од дјеце родитеља на фарми са животињама, дјеце која нису одрастала на фарми и дјеце које немају везе са фармом, али имају кућног љубимца. Узорци су узети на трећи дан, 18 мјесеци, три године и осам година живота.
Откривено је да дјеца која живе на фарми имају седам пута више анаероба него факултативнох бактерија у поређењу са дјецом која не живе на фарми, без обзира да ли имају или немају кућног љубимца. Такође је откривено да се разлике у цревном биому између те двије групе смањују док дјеца постају старија, али су она која су живјела на фарми у раном добу имала много мање стопе алергија у осмој години живота.
