Биљна замјена за шећер - стевија, могла би се користити за лијечење најтежег облика рака, и то без нежељених ефеката, показало је ново истраживање.
Студија је објављена у часопису International Journal of Molecular Sciences, али су досадашња испитивања урађена само на лабораторијским узорцима.
Стевија је позната као природни заслађивач без калорија, али су истраживачи са Универзитета у Хирошими открили да она крије далеко важније потенцијале. Стевија ферментисана сојем бактерије из листова банане, показала је изузетно антиканцерогено дејство на ћелије рака панкреаса – једног од најагресивнијих и најсмртоноснијих тумора данашњице.
Ово откриће отвара могућност развоја такозваних пробиотичких терапија за рак.
Није ријеч о неоснованој алтернативној медицини
На први поглед, термин пробиотичка терапија може звучати као дио свијета непотврђене алтернативне медицине, али је у питању научно утемељен приступ који користи живе микроорганизме, најчешће лактобациле и бифидобактерије, да утичу на биолошке процесе у организму – од регулације имуног одговора до смањења упала и, све чешће, циљаног дјеловања на туморске ћелије.
У овом јапанском истраживању, бактерије из банана коришћене су да се из стевије добије нови спој са антиканцерогеним својствима. Пробиотичке културе не дјелују саме као лијек, већ служе као биолошки алат за стварање моћнијих молекула које организам иначе не би произвео. Овај приступ, познат као микробна биотрансформација, отвара врата развоју потпуно нових терапија.
Рак панкреаса – тешко га је открити и још теже лијечити
Са петогодишњом стопом преживљавања мањом од 10%, рак панкреаса спада међу најсмртоносније врсте карцинома. Тешко се открива у раним фазама, брзо се шири и често не реагује на уобичајене методе лијечења попут хемиотерапије, радиотерапије или хирургије. Зато научници широм свијета траже нове терапијске опције.
Ферментација – кључ ослобађања љековитих спојева
Истраживачки тим предвођен проф. Масаноријем Сугијамом и проф. Нарандалаијем Дансхиитсоодолом показао је да ферментацијом екстракта стевије помоћу сојева Лацтобациллус плантарум СН13Т драстично мијења његов хемијски састав. Настаје нови спој – метилни естер клорогеничне киселине (ЦАМЕ) – који снажно дјелује токсично на ћелије рака панкреаса (линија ПАНЦ-1), а притом не штети здравим ћелијама бубрега (ХЕК-293).
Бубрези су нарочито осјетљиви на токсичност лијекова, посебно хемиотерапијских. Многе цитотоксичне терапије (као што је цисплатин) изазивају оштећења бубрега, због чега се у претклиничким студијама често тестира штетност на ћелијама бубрега.
Ћелије бубрега ХЕК-293 су стандардна линија људских ембрионалних бубрежних ћелија и користе се као модел за нормалне, нетуморске ћелије. Њихова отпорност у тестирању значи да би потенцијална терапија могла циљати тумор без озбиљних нуспојава по здрава ткива.
ЦАМЕ, настао микробиолошком трансформацијом, много је ефикаснији од неферментисане стевије, па чак и од саме клорогеничне киселине од које потиче. Кључну улогу у овом процесу имају ензими које производе специфичне бактерије из банана.
Резултати експеримената
У контролисаним лабораторијским условима научници су упоредили дејство ферментисаног и неферментисаног екстракта стевије. Показало се да ферментисани екстракт (ФСЛЕ) много боље уништава ћелије рака панкреаса, а истовремено не наноси штету здравим ћелијама, чак ни у високим концентрацијама.
Поред тога што стимулише апоптозу – природни механизам ћелијске смрти – ЦАМЕ има потенцијал да селективно циља туморске ћелије, што је веома важно за развој сигурних антиканцерогених терапија.
Зашто терапија дјелује селективно?
Постоји неколико разлога зашто неки антиканцерогени спојеви циљају туморске, а не здраве ћелије.
Главни разлог лежи у разликама метаболизма између туморских и здравих ћелија. Туморске ћелије имају убрзан метаболизам и већу потребу за енергијом, због чега су осјетљивије на спојеве који изазивају стрес у митохондријама и нарушавају равнотежу оксиданаса и антиоксиданаса.
ЦАМЕ вјероватно изазива оксидативни стрес или поремећај у сигналним путевима који су посебно активирани у туморским ћелијама.
Такође, рецептори и ензими који препознају или разлажу спој могу бити више изражени у туморским ћелијама, па оне апсорбују више активне супстанце него здраве ћелије. Тиме се дјеловање селективно усмјерава на тумор.
На крају, апоптоза, односно програмирана ћелијска смрт, строже је регулисана у здравим ћелијама, док су туморски ћелије ближе прагу активације овог механизма, па лакше улазе у апоптозу под стресом као што је ЦАМЕ.
Даљи кораци
Сљедећи корак истраживања је спровођење тестова на животињским моделима, како би се потврдила ефикасност, безбједност и оптималне дозе ЦАМЕ-а у стварним биолошким условима.
Професор Дансхиитсоодол истиче да ово истраживање не само да продубљује разумијевање микробне биотрансформације биљних екстраката, већ и поставља темеље за коришћење пробиотика као природних антитуморских средстава.
Гастроентеролог др Божо Радић напомиње да ферментација као начин стварања нових или јачих биоактивних спојева није нов приступ, већ је све чешћа пракса у индустрији додатака исхрани и козметици.
"Циљ је избјећи исцрпљивање природних ресурса, омогућити 'зелену' производњу и индустријску одрживост. Зато је веома интересантно да су аутори овај принцип примјенили на ћелијама рака панкреаса – једном од најотпорнијих карцинома – и добили врло селективан антиканцерогени ефекат споја насталог микробном ферментацијом. Наравно, пут од оваквог ин витро модела до готовог лијека је дуг, неизвјестан и скуп, али ово је елегантан примјер како се усмјереном ферментацијом могу генерисати функционалне молекуле са потенцијалом за прецизну будућу терапијску примену у медицини", објашњава Радић.
.webp)
