Републички хидрометеоролошки завод упозорио је на високе температуре, које ће ове недјеље достизати до 39 степени.
У таквим условима најугроженији су хронични болесници, али и старији суграђани и дјеца, које би требало опомињати да пију воду јер је код њих рефлекс жеђи нешто слабији.
Изузетно високе температуре могу да штете нашем здрављу, а у екстремним случајевима може доћи до топлотног удара. Из Хитне помоћи објашњавају да је топлотни удар изузетно опасно стање које захтијева болничко лијечење и дешава се када организам не може више да се ослободи вишка топлоте.
У пракси до њега рјеђе долази, код радника у пекарама или старијих суграђана који живе сами.
Како објашњаваја др Ивана Стефановић, портпаролка Хитне помоћи, то су углавном стари суграђани који живе на посљедњим спратовима зграда, под равним крововима и који у својим становима не користе расхладне уређаје у страху од промаје.
Срце трпи на врућинама
Високе температуре негативно утичу превасходно на рад срца. Др Стефановић објашњава да тада срце ради под повећаним напором како би одржало унутрашњу температуру до 37 степени. Ако и ноћу нема расхлађивања може доћи до исцрпљености чија посљедица некада може бити срчани застој.
То је још један разлог због којег би људи требало да буду у расхлађеним просторијама, а докторка указује да ако је напољу 39 степени - нема разлога да у стану не одржавамо пријатну температуру.
„Сви који имају болест срца у најтоплијем дијелу дана не би требало да раде тешке послове“, поручила је докторка из Хитне помоћи.
А за срчане болеснике тешки послови су и ношење већег терета, ходање узбрдо или уз степенице.
При овако високим температурама се подразумијева избјегавање изласка напоље у најтоплијем дијелу дана, ношење лагане и свијетле одјеће, шешира или капе и хидратација.
Докторка каже да сви ми имамо урођени рефлекс жеђи, али да је код дјеце и старијих особа тај рефлекс слабији па их треба опомињати да попију чашу воде.
Напомиње да то не значи да се треба „наливати водом“, већ отприлике на пола сата узети по чашу.
Она наводи примјер психички обољелог суграђанина који је подстакнут упозорењима због врућина и причама о хидратацији попио осам литара воде одједном, због чега је завршио у болници без свијести због такозваног тровања водом.
Јако је важно, додаје др Стефановић, знати да када смо жедни треба пити воду, лимунаду заслађену медом, а не алкохолна пића. Како каже, конзумирање једног пива на високој температури тражи надокнаду течности са двије или три чаше воде.
„Алкохол доводи до повећаног излучивања течности. Пиво је хедонизам, а за здравље је потребна вода, посебно минерална због надокнаде електролита“, казала је докторка.
Дјецу не остављати без надзора у врућим аутомобилима
Средином овог мјесеца ватрогасци су на Ади Циганлији спасили бебу из закључаног возила. Овакви случајеви су код нас ријетки, а докторка Стефановић апелује на родитеље да никако не остављају дјецу саму у колима.
Она истиче да не постоји безбедно време које дете може провести у затвореном аутомобилу на високој температури и без наџора.
Додаје да без наџора деца не смеју да остану и када је вода у питању, и посебно поручује родитељима да се не опуштају мислећи да истовремено могу да прате дете у води и гледају у екран мобилног телефона, пише Н1.
„Деца брзо губе снагу, а падају као камен на дно, нарочито мала деца. Не смеју ни минута да буду без наџора“, поручила је наша саговорница.
