Аспергилус, врста плијесни која може да изазове плућне и дисајне тегобе ако зарази човјека, годишње би могла да зарази милионе људи док се шири према сјевернијим дијеловима Европе, Азије и Америке због раста глобалних температура, наводи се у студији.

Драма у бањалучким школама: Евакуација у току

Норман ван Ријн, научник из Велком Трастас и сарадник на Универзитету у Манчестеру који је учествовао у студији, рекао је да се свет приближава преломној тачки када је ријеч о ширењу гљивичних патогена који успијевају у најразличитијим срединама, укључујући унутрашњост кућа.

"Гљивичне инфекције проузроковаће милионе смрти широм свијета сваке године", рекао је Ван Ријн.

Аспергилоза, болест плућа узрокована спорама аспергиллуса које се могу проширити и на друге људске органе, један је од таквих облика болести.

Ван Ријн је за "Фајненшел Тајмс" изјавио:

"Говоримо о стотинама хиљадама живота и промјенама у распрострањености врста на континентима. За 50 година сасвим ће се промијенити оно што расте око нас и од чега се људи разболијевају".

"Девет милиона људи у Европи би било изложено инфекцији"

Аспергилус може да има и корисна својства. Користи се у индустријској и прехрамбеној производњи, укључујући ферментацију соја соса и сакеа. Удисање његових спора не изазива болест код свих, али ова гљивица може да буде посебно опасна за особе које болују од астме и цистичне фиброзе или имају ослабљен имуни систем.

Колико кошта Парада побједе у Москви

Истраживања гљивица показују да би аспергиллус фумигатус до 2100. године могао да се прошири на додатних 77 посто територија због интензивног коришћења фосилних горива, чиме би потенцијално девет милиона људи у Европи било изложено инфекцији, пише ФТ.

Ова врста брзо расте при високим температурама у компосту, што објашњава зашто тако добро успева на 37 степени, колико износи просјечна унутрашња температура људског тијела.

"Њен начин живота у природној околини можда је аспергилусу фумигатусу дао предност потребну за колонизацију људских плућа", рекла је професор Елејн Бигнел, једна од начелника Центра за медицинску микологију при Универзитету у Ексетеру.

Друга врста, аспергилус флавус, живи на пољопривредним културама, а према ријечима истраживача, до 2100. године могла би да се прошири на додатних 16 одсто територија у сјеверној Кини, Русији, Скандинавији и на Аљасци. Нека подручја у афричким земљама и Бразилу могла би, пак, да постану непогодна за њен раст, што би могло да штети локалним екосистемима.

Професор заразних болести и медицинске микологије на Краљевском колеџу у Лондону Даријус Армстронг-Џејмс рекао је за ФТ:

"Овај организам представља озбиљну пријетњу и за људско здравље и за сигурност снабдијевања храном".

Пратите нас и путем Вибера