Смртоносна гљивица могла би да се прошири на нова подручја Европе због пораста температура, показује ново истраживање о климатским промјенама, јављају свјетски медији.
Гљивица Аспергиллус, врста буђи која може изазвати плућне и дисајне тегобе ако зарази човјека, годишње би могла да зарази милионе људи док се шири према сјевернијим дијеловима Европе, Азије и Америке због раста глобалних температура, наводи се у студији.
"Гљивичне инфекције биће фактор у милионима смрти широм свијета сваке године"
Норман ван Рхијн, научник и сарадник на Универзитету у Манчестеру који је учествовао у студији, рекао је да се свијет приближава преломној тачки када је ријеч о ширењу гљивичних патогена који успијевају у најразличитијим околинама, укључујући унутрашњост кућа.
"Гљивичне инфекције биће фактор у милионима смрти широм свијета сваке године", рекао је Ван Рхијн.
Аспергилоза, болест плућа узрокована спорама аспергиллуса које се могу проширити и на друге људске органе, један је од таквих облика болести.
Ван Рхијн је за Финаншл тајмс изјавио: "Говоримо о стотинама хиљада живота и промјенама у распрострањености врста на континентима. За 50 година сасвим ће се промијенити оно што расте око нас и од чега се људи разболијевају."
"Девет милиона људи у Европи било би изложено инфекцији"
Аспергиллус може имати и корисна својства. Користи се у индустријској и прехрамбеној производњи, укључујући ферментацију сојиног умака и сакеа.
Удисање његових спора не изазива болест код свих, али ова гљивица може бити посебно опасна за особе које болују од астме и цистичне фиброзе или имају ослабљен имунитет.
Истраживања гљивица показују да би се аспергиллус фумигатус до 2100. године могао проширити на додатних 77 одсто територија због интензивног коришћења фосилних горива, чиме би потенцијално девет милиона људи у Европи било изложено инфекцији, пише ФТ.
Ова врста брзо расте при високим температурама у компосту, што објашњава зашто тако добро успијева на 37 °Ц, колико износи просјечна унутрашња температура људског тијела.
"Озбиљна пријетња и за људско здравље и за сигурност снабдијевања храном"
"Њен начин живота у природној околини можда је аспергиллусу фумигатусу дао предност потребну за колонизацију људских плућа", рекла је професорка Елејн Бигнел, учесница Центра за медицинску микологију при Универзитету у Екстеру.
Друга врста, аспергиллус флавус, живи на пољопривредним културама, а према ријечима истраживача, до 2100. године могла би се проширити на додатних 16 одсто територија у сјеверној Кини, Русији, Скандинавији и на Аљасци. Нека подручја у афричким земљама и Бразилу могла би пак постати непогодна за њен раст, што би могло штетити локалним екосистемима.
Професор заразних болести и медицинске микологије на Империал Цоллегеу у Лондону, Дариус Армстронг-Џејмс, рекао је за ФТ:
"Овај организам представља озбиљну пријетњу и за људско здравље и за сигурност снабдијевања храном."
.webp)
