"Поједини антибиотици не смију да се узимају са калцијумом или са храном која је богата овим нутритијентом, а генерални савјет је да се лијекови не пију на 'празан стомак'. Довољно је узети макар један залогај" каже др Даве Валкер.

Како претпостављају научници, желудачна киселина поништава дејство лијекова на бази пеницилина. Постоје и лијекови који се узимају за вријеме јела, какав је случај са диуретицима. Уз лијекове који садрже деривате теофилина (аминофилин за лијечење астме), као седативе и ијлекове који дјелују на нервни систем, не би требало пити чај, кафу, али ни јести чоколаду.

Познато је да алкохол и лијекови никако нису добра комбинација, па ипак, има много оних који се на то не обазиру, увјерени да ће "ракија само да умањи дејство лијека". Али, како љекари наводе, не само да ће једна чашица жестине да поништи дејство медикамента, већ може да изазове реакцију, која може да угрози живот.

Истраживачи са Бостон Универзитета саопштили су да је 15 одсто особа које су испитивали користило лијекове за ублажавање бола много чешће него што је за то било објективне потребе. Упозорили су и на то да се у овој групи налазе особе које за сваки, чак и најмањи бол користе аналгетике и друге лијекове са циљем смањења бола. Нису, међутим, објавили детаљније резултате код ког процента постоји зависност и о којим тачно медикаментима је ријеч.

Љекар одређује и врсту и дозу лијека, чак и када је ријеч о сирупу за кашаљ, а посебно пажљиви би требало да буду срчани болесници, прије свега они са уграђеним механичким залиском, који узимају антикоалгулантну терапију до краја живота. Одступања могу да угрозе живот (превелика доза изазива озбиљно крварење, ниска узрокује тромбозу).

Лоше је и ако се терапија прекида чим се осјете први знакови побољшања. Како љекари наводе, уколико се тада прекине узимање лијека, може да дође до поновне појаве симптома, усљед тога и преписивања нове дозе лијекова.

Пратите нас и путем Вибера