Министру Дарку Глишићу изненада је позлило током гостовања у јутарњем програму Пинк телевизије. Према незваничним информацијама, министар је доживио мождани удар и у тешком је стању.
Шта се дешава у тренутку можданог удара због којег није успио да заврши гостовање и како изгледају симптоми?
Сваких 20 минута једна особа у Србији доживи мождани удар, а сваких 60 минута неко умре од можданог удара. Нажалост, пацијенти који умиру од шлога су све млађи, нарочито у пост ковид периоду.
"То је потврдило и Друштво неуролога Србије које је урадило истраживање о искуствима терцијарних здравствених установа са неуролошким поремећајима везаним за ковид инфекцију које показује да је дошло до повећане учесталости можданог удара код млађих особа уз повезаност ових догађаја са ковид 19 – каже прим. др Марјана Вукићевић, неуролог и вд. директор у Специјалној болници за цереброваскуларне болести „Свети Сава” у Београду.
Главни окидач шлога је хипертензија
Мождани удари су, наводи наша саговорница, према подацима Америчког удружења за срце, генерално у порасту код млађих људи.
"Сматра се да је главни разлог хипертензија, један од фактора који доприноси појави болести у млађој животној доби, али и пушење, гојазност, смањена физичка активности, дијабетес… Данас младе особе пате од ових болести које јесу фактори ризика за мождани удар и присутније су код старијих, док се раније радило о ријеђим узроцима, урођеним срчаним оштећенима, поремећајем згрушавања крви и повреде зида крвног суда који су захтијевали шире испитивање, пише Курир.
Вријеме је најважнији фактор у лијечењу
За успјешност лечења можданог удара најбитнији фактор је вријеме, јер од њега зависи колико ће нервних ћелија умрети и колико ће оштећење бити. Ако се мождани удар не лијечи, сваког минута умире 2.000.000 нервних ћелија.
"Што прије схватимо да се догодио мождани удар, лијечење ће се прије започети. Веома је битно да сви знају симптоме и знаке можданог удара, јер се не мора нама десити катастрофа, већ нашим најближима, а наше знање ће бити пресудно у тим тренуцима. За докторе је такође веома битно да знају када су сметње почеле, које сметње сте имали, од чега се лијечите, али и коју терапију сте претходно узимали", објашњава прим. др Марјана Вукићевић, неуролог у Специјалној болници за цереброваскуларне болести „Свети Сава” у Београду.
Служба хитне помоћи је прво мјесто на које се треба јавити, зато што ће они одредити који је најбољи пут за ваше лијечење. Љекар хитне помоћи ће вас питати за податке о времену почетка и току болести, претходним болестима, навикама...
"Измјериће крвни притисак, урадити ЕКГ, неуролошки преглед и након сумирања налаза, упутиће вас или одвести до најближе и најбоље установе у односу на ваше стање. У случају сумње на крварење у мозгу прво мјесто је неурохирургија, а ако се сумња на инфаркт мозга, неуролошко одјељење", наводи др Вукићевић и додаје да у свијету и код нас постоје развијене јединице за мождани удар, које омогућавају најбољи исход лијечења.
У њима ради обучен кадар који може реаговати у свакој ситуацији. Осим ових основних, постоје и напредне јединице за мождани удар, гдје се мултидисциплинарно лече сложенији случајеви можданог удара.
Симптоми који указују на мождани удар
Сваке године 28.000 људи у Србији добије шлог, који је још увијек водећи узрок смртности и код мушкараца и код жена, а један од разлога високе смртности је недовољно знање о симптомима можданог удара и хитности реаговања. Разлози кашњења су многи, али најчешћи су непрепознавање симптома, продужен транспорт, неодлучност неуролога, отпор према инвазивним процедурама и недоступност свих чланова тима за ендоваскуларне процедуре.
Уколико вам се изненада искриви лице, имате проблем с говором, трну вам рука или нога, а вид вам је замућен, одмах позовите Хитну помоћ или отиђите до најближе здравствене установе јер ови симптоми указују на мождани удар.
Мождани удар је најчешћи узрок тешких и трајних инвалидности код одраслих, чешћи и од саобраћајних повреда.
Осим што се ради о болести са веома високом смртношћу, оно што је најтеже је инвалидност коју оставља. Половина од свих преживјелих се може вратити некој врсти запослења, а само 10 % преживјелих се потпуно опорави. Озбиљна чињеница је да 20–30 % преживјелих није способно за преживљавање без помоћи другог лица. Осим што узрокује физички хендикеп, мождани удар представља други по учесталости узрок деменције и депресије код пацијената. Неки пацијенти се физички и моторно опораве и могу рецимо да ходају, али имају тзв. васкуларну деменцију, па с функционалног становишта опет имају неки облик инвалидности.
Поремећај говорне функције такође је честа је посљедица можданог удара.
"Она можда не представља тако велики и видљив проблем као када неко остане непокретан, али са становишта функционалности, ако неко не може да говори нимало или слабо и не разуме шта му се говори, а то јесте више него озбиљан проблем", упозорава докторка Вукићевић.
