Вода је главни састојак људског тијела и сматра се есенцијалном хранљивом материјом која не може у довољној мјери да се произведе у метаболизму.

Уобичајена препорука је да се пије 8 чаша воде дневно.

Нова студија, објављена у часопису "Science", прецизно је утврдила колико воде дневно се уноси и избацује из тијела.

Разлике у количини воде која је потребна свакој особи

Истраживање, које је водио јапански Национални институт за биомедицинске иновације, здравље и исхрану, анализирало је брзину обнављања воде у људском тијелу код 5.604 особе, старости од 8 дана до 96 година, у 23 земље.

Истраживање се фокусирало на укупну количину воде која циркулише у телу сваког дана, узимајући у обзир воду унесену кроз пића, храну и метаболизам, као и ону која се излучује дисањем, знојењем, урином и другим механизмима. Ова укупна запремина се назива брзина циркулације воде у телу и мери се у литрима дневно.

Фактори који утичу на дневне потребе за водом

Научници су открили да дневне потребе за водом знатно варирају - од једног до шест литара, а у екстремним случајевима, као што је код спортиста, могу прећи 10 литара.

Фактори који утичу на ове потребе су:

Старост и пол - истраживачи су примијетили да мушкарцима старости 20-30 година треба просјечно 4,3 литра дневно, а женама старости 25-60 година потребно је просјечно 3,4 литра дневно. Међу старијим особама, стопа се смањује: мушкарцима старијим од 70 година потребно је у просјеку 3,1 литар, а женама 2,8 литара дневно.

Састав тијела - такође игра улогу између полова, јер мушкарци имају тенденцију да имају већи проценат мишића, док жене имају више масног ткива.

Физичка активност - студија је такође открила да људи са вишим нивоом физичке активности имају веће потребе за водом. Спортисти укључени у испитивање имали су, у просјеку, литар већу стопу обнављања тјелесне воде дневно у поређењу са онима који се не баве спортом.

Услови животне средине - такође су одлучујући. У подручјима са температурама изнад 30 степени, истраживачи кажу да је потребан један литар више воде дневно него у подручјима са нижим температурама.

Географска ширина - такође игра улогу, јер су највише вредности забиљежене близу екватора. Повећање надморске висине од 1.000 метара доводи, у просјеку, до повећања дневне циркулације воде за 500 милилитара.

Студија истиче да приближно 85 одсто дневног уноса воде долази из течности и хране, док остатак долази из метаболизма. Стручњаци упозоравају, на крају, да је дехидрација озбиљан ризик који може да изазову вртоглавицу, конфузију и друге здравствене проблеме.

Старо правило од 8 чаша не важи

Старо правило од 8 чаша воде на дан нема никакву научну потврду, али је добро као општи водич.

"Количина воде коју треба да попијете да не бисте дехидрирали зависи од више фактора. То су – колико сте активни, гдје живите, у којем сте дијелу године и вашег укупног здравља. Ако нисте сигурни да ли пијете довољно, провјерите боју мокраће. Провидна или бледо жута значи да сте ок. Тамнија боја говори да треба да уносите још течности", објаснила је раније за Блиц здравље Јасна Вујичић, виши нутрициониста дијететичар.

Како је додала, важни су и електролити, односно основне соли, као што су калијум, натријум и калцијум. Они су уско повезани са количином воде у тијелу.

"То значи да ћете, ако сте изгубили много течности, осјећати жеђ и мање мокрити док тијело покушава да врати електролите у равнотежу", истакла је Вујичић.

Иначе, према Свјетској здравственој организацији, препоручује се унос око 3,2 литра воде дневно за мушкарце (приближно 14 чаша) и 2,7 литра дневно за жене (11 чаша) - ако особа живи у умереној клими. Међутим, ове препоруке свакако варирају у зависности од пола, старости и окружења.

Пратите нас и путем Вибера