Први симптоми срчаног удара требало би свима да буду познати, јер је веома важно што прије пацијенту пружити прву помоћ и одмах позвати љекара или хитну помоћ. Што прије стигне љекар или хитна помоћ и што прије се пружи стручна помоћ пацијенту, то су посљедице по пацијента мање а шансе да преживи веће.
Установљено је да је најважније реаговати у току првог или прва три сата након инфаркта.
Ризичне групе
На основу статистичких истраживања, установљено је да је ризик од добијања срчаног инфаркта повећан код пушача, дијабетичара, гојазних особа, особа са повећаним крвним притиском, лица са повећаним нивоом холестерола и повећаним нивоом липида, особа које се недовољно баве физичким активностима и код људи који се баве стресним занимањем. Код неких особа постоји генетска предиспозиција (насљедни фактор) за настајање срчаног удара.
Људи који болују од ангине пекторис имају велику вјероватноћу да доживе инфаркт, али су они обично свјесни те могућности, па редовно пију лијекове и обраћају пажњу на могуће симптоме, те су мање угрожени од изненадног инфаркта.
Истраживањима у Њемачкој установљено је да веома мали број људи који су имали инфаркт прије тога није имао никакве симптоме или болове који би указали на могући инфаркт. Тако се дошло до податка да се код преко 90% пацијената који су доживјели инфаркт могло очекивати или претпоставити да ће добити инфаркт, јер су имали неке симптоме или су били у ризичној групи.
Прединфарктне сметње
Љекари наводе сљедеће симптоме који се најчешће јављају неколико дана (5 до 28) прије настанка инфаркта: пробадање у предјелу срца, сметње у горњем дијелу трбуха, притисак у предјелу грудног коша, осјећај пржења или стезања у предјелу груди, лупање срца, отежано дисање, осјећај умора, мучнина или повраћање, несвјестица…
Особе које су већ имале инфаркт обично више воде рачуна о свом здрављу и приликом најмањих симптома се јављају љекару како би провјерили да нису поново у прединфарктном стању.
Код прединфарктних симптома је веома важно јавити се љекару како би прегледом или ЕКГ-ом видјели о чему се ради.
Инфаркт
Најчешћи знаци инфаркта су нагли јаки бол у грудном кошу који се повећава, јако печење у грудима, оштар бол (као пробадање ножем), убрзан пулс, смртни страх, хладан зној по читавом тијелу, јака мучнина, нагло повраћање, несвјестица, нагла малаксалост, тешко дисање, осјећај гушења и свирање у грудима, блиједило у лицу, измаглица пред очима. Ово су симптоми које може осјетити пацијент или симтоми које може на пацијенту да види особа која се налази поред њега (рођаци, пријатељи, колеге…).
Препоруке и прва помоћ
Када се уоче симптоми инфаркта, врло је важно брзо реаговати. Готово истовремено треба звати љекара или хитну помоћ и помагати болеснику. Потребно је болесника што прије ставити у лежећи положај, на леђа, да мирује. Када је топло вријеме, одмах отворити прозоре како би особа дошла до даха. Битно је раскопчати и раскомотити одјећу како би се пацијент хладио, дисао и осјећао комотно, да га ништа не стеже. Болесницима који већ имају од раније ангину пекторис треба дати њихов лијек, спреј или таблету под језик. Пацијента треба умити и смиривати, како не би паничио.
Уколико је хладно вријеме, онда лице са симптомима инфаркта треба благо утоплити. Особе у оваквом стању не треба остављати саме, већ их треба смиривати причом и разговаром и наћи им се при руци, јер не треба да устају (дати им воду, шећер…) . У тежим случајевима треба: масирати срце, давати вјештачко дисање или вршити оживљавање…
По доласку стручних лица (љекара), његу и терапију треба препустити њима, како би се што прије дошло до амбулантног или болничког лијечења.
