У Србији је пет беба преминуло од великог кашља, а тренутно се најмање још једно дијете бори за живот. Пулмолог докторка Снежана Рсовац из "Тиршове" открила је у "Јутру" на Првој како изгледа најтежа клиничка слика која због компликација може да доведе до смртног исхода.
"У августу 2023. године имали смо већ једну серију одојчади обољелих од великог кашља. То је био аларм. Никада прије се није десило да у недјељи-двије имамо велику хоспитализацију због великог кашља. То су дјечије заразне болести, јер се контакт остварује са њима у тим њиховим првим данима. Тада најчешће оболи дијете, али од ових болести обољевају и одрасле особе. Клиничке слике код њих су лакше, код дјеце су увијек теже. Најтеже имају новорођенчад и одојчад", рекла је др Рсовац.
Најтежа клиничка слика
"Компликација може да буде прелом ребара, најчешће код веће дјеце и код одраслих. Трећина обољеле дјеце мора да се хоспитализује зато што има апнеје које се јављају у више од 68 одсто случајева и то доводи до недостатка кисеоника. Пертусис има токсине који су јако цитотоксични и који могу да доведу до упале плућа преко 20 одсто", рекла је др Рсовац и додала:
"Од тих малишана, нажалост, један у сто ће имати смртни исход зато што пертусис токсин ствара повећан број леукоцита, односно лимфоцита и доводи до лимфо-стазе која на плућима доводи до развоја слике колапса и немогућности да се нормално дише. При кашљу имате осјећај да немате довољно ваздуха и заиста немате довољно кисеоника".
Немогућност задржавања урина је такође једна од компликација, истакла је докторка.
"То може да доведе до повећаног притиска у плућној циркулацији, да оштети срце, компромитује кардиоваскуларни систем и доведе до шок стања. То су најтежи облици. Поред упале плућа и прелома ребара који се мање јављају, често је компликација мокрење које не може да се задржи јер мишићи попуштају због интензивног кашља", рекла је др Рсовац.
