"Можемо очекивати симптоме попут надимања, гасова, па чак и бола", рекла је британска дијететичарка Џоузи Портер, која је на ТикТок-у апеловала на опрез.

Објаснила је да многе празничне намирнице које остају као остаци оброка садрже висок ниво угљених хидрата, попут кромпира, пашканата и надјева.

Када се те намирнице охладе и поново загрију, хемијска структура угљених хидрата се мења, чинећи их "отпорним" на варење, што значи да стагнирају у цријевима, гдје ферментишу и ослобађају болне и непријатно мирисне гасове.

"Ако унесемо велике количине резистентног скроба, то може изазвати пробавне тегобе, јер ферментише у нашем дебелом цријеву", објаснила је Портер.

Дијететичарка Кери Рукстон описала је утицај резистентног скроба на цријева људи као "непредвидив".

"Код неких људи, на примјер оних који пате од синдрома иритабилног цријева, резистентни скроб изазива болно надимање и гасове, што погоршава њихове симптоме", изјавила је за МејлОнлајн. "Божић вјероватно није најпогодније вријеме да откријете да ли сте међу тим људима, па би можда било боље да избјегавате резистентни скроб током празника."

Процјене указују да око једне од пет особа у Уједињеном Краљевству пати од синдрома иритабилног црева (ИБС), што може изазвати низ непријатних симптома, попут затвора, дијареје и бола.

Резистентни скроб често се позитивно помиње међу нутриционистима јер може помоћи у губитку килограма. То је зато што одложена пробава спречава екстремне скокове и падове нивоа шећера у крви, који су повезани с глађу и честим грицкањем.

Поред тога, спорије кретање хране кроз пробавни систем омогућава да њене хемикалије хране и користе мноштву здравих бактерија које природно живе у доњим дијеловима нашег пробавног система.

Постоји још један разлог зашто стручњаци упозоравају на подгревање остатака хране или бар препоручују посебну пажњу ако се одлучите на то.

Стручњаци кажу да Божић може бити једно од најризичнијих периода за тровање храном, углавном због неправилног чувања и подгревања остатака.

Британски регулатор за безбједност хране, "Food Standard Agency" (ФСА), савјетује да се остаци хране правилно чувају у фрижидеру и то унутар два сата од кувања.

Ако морате подгрејати оброк, ФСА препоручује да храна буде врела и да испушта пару у сваком дијелу.

На овај начин се избегава температура погодна за раст бактерија, које могу изазвати тровање храном.

Већина бактерија не може да преживи на ниским температурама и уништава се када храна пређе 63 степени. Међутим, ако се храна само дјелимично подгрије, изнад 8 степени, али испод 63 Ц, потенцијално опасне бактерије присутне у храни могу се брзо размножити.

Ово повећава шансе за тровање храном, укључујући инфекције попут салмонеле и кампилобактера.

(б92)

Пратите нас и путем Вибера