Чаша вина уз вечеру или пиво након посла можда дјелују безазлено, али научна истраживања посљедњих година бацају озбиљну сјену на ту свакодневну навику.
Показало се да редовна конзумација алкохола - чак и када није претјерана - може знатно убрзати пропадање мозга и повећати ризик од деменције.
Научници из САД-а спровели су истраживање на мишевима којима су десет седмица нудили избор између алкохола и воде. Ова метода, позната као "хронично пијење", показала је забрињавајуће резултате: већ и умјерене количине алкохола потичу пропадање можданог ткива и убрзавају накупљање токсичних твари које се повезују с Алцхајмеровом болешћу.
Једна од ауторица студије, Шенон Макалеј са Универзитета Вејк Форест, упозорава да алкохол може подстаћи рани развој механизама који воде према Алцхајмеру, болести која стоји иза већине случајева деменције.
Али није све остало само на експериментима на животињама. Током 2024. научници с Оксфорда анализирали су мождане снимке 40.000 људи и дошли до закључка да алкохол спада међу најштетније факторе за здравље мозга, упоредив с онечишћењем ваздуха или дијабетесом. Професорица Гвенаел Доуауд, која је предводила истраживање, открила је да су управо она подручја мозга која најбрже старе - и најрањивија кад је ријеч о учинку алкохола.
Осим тога, студија је открила и занимљиве генетске повезнице: одређене генетске варијанте које слабе мождану мрежу повезане су с повећаним ризиком од низа неуролошких болести, укључујући Паркинсонову и Алцхајмерову, али и с необичним состемом крвних антигена, за који научници досад нису знали да би могао играти улогу у дегенерацији мозга.
Колико је превише?
Препорука британског НХС-а гласи: не више од 14 јединица алкохола седмично – и то распоређено кроз најмање три дана. За лакше сналажење, то отприлике одговара шест чаша вина од 175 мл или исто толико пинти слабијег пива.
Једна јединица алкохола износи око 10 мл чистог етанола – количина коју просјечна одрасла особа метаболизује у једном сату. Али наравно, колико ће алкохола остати у вашем тијелу, зависи и о тјелесној грађи, полу и многим другим факторима. Зато познавање броја јединица у пићу помаже задржати контролу над конзумацијом.
Почетни знакови деменције
Деменција није болест сама по себи, већ скуп симптома који указују на пропадање когнитивних функција. Неки од првих знакова укључују:
- учестале промјене расположења
- проблеме с концентрацијом
- тешкоће с обављањем свакодневних радњи (нпр. збуњеност приликом давања кусура)
- губитак памћења
- потешкоће у комуникацији
- дезоријентисаност у времену и простору.
(Клик)
.webp)
