На Институту за кардиоваскуларне болести "Дедиње" у Београду, 30 година од тада великог пионирског подухвата, поново је пресађено срце, при чему је први пут на Балкану примијењена нова трансмедикс машина која омогућава да срце, када се узме од донора, шест сати буде у оптималним условима.
Срце је добио тридесетчетворогодишњи мушкарац од пет година старијег кадаверичног даваоца (који је био у стању мождане смрти) из Новог Сада, чија је породица пристанком да се узму његови органи промијенила судбину шесторо људи.
Органе истог даваоца добили су и пацијенти којима су у Универзитетско-клиничком центру Србије пресађени јетра и рожњаче, а у Универзитетско-клиничком центру Војводине бубрези.
Директор Института "Дедиње" Милован Бојић рекао је за "Вечерње новости" да се младић, у чијим грудима сада куца туђе срце, осјећа добро.
Он је додао да је при захвату први пут на Балкану примијењена нова трансмедикс машина која омогућава да срце, када се узме од донора, шест сати буде у оптималним условима.
"Срце у тој машини куца као да је у људском телу до уградње у примаоца органа. То је разлика у односу на уобичајено стављање ограна на лед. у Југоисточној Европи једино `Дедиње` има ту технологију која омогућава потпуно сигуран пут органа за трансплантацију", рекао је Бојић.
У екипи љекара који су извршили трансплантацију срца на "Дедињу" били су професори Саша Боровић, Петар Вуковић, Драгана Унић Стојановић, доктори Драгана Кошевић, Љуба Ђоковић и други.
Бојић је навео да су се љекари из овог Института обучавали за трансплантацију срца на великој клиници у Мађарској, гдје се годишње пресади стотину срца, а тамошње љекаре српске колеге су училе како се уграђује тотално вјештачко срце, што је захват којим се "купује" вријеме или "златни мост до трансплантације", а "Дедиње" је по њему лидер.
Он је додао да донорско срце чека више од 50 људи, међу којима је много младих.
"У последњих мјесец дана, послије заиста велике паузе, три породице су дале пристанак да се узму органи њихових ближњих у стању мождане смрти", рекао је Бојић.