Ако сте икада јели одређену врсту хране и након ње се осјећали уморно и тромо, онда је ово сигурно један од доказа да врста хране коју једемо заиста утиче на то како се осјећамо.
Баш као што се осјећамо уморно и безвољно када посегнемо за брзом храном, постоје и неке друге намирнице које могу да подстакну осјећај среће, да нас умара, или да нам дају преко потребну енергију.
Уз ужурбан начин живота, лако је превидјети важност избора квалитетне хране, али чињеница је да оно што једемо директно утиче на наш мозак и емоције.
Наравно, храна није једини фактор који може утицати на расположење. Остали фактори укључују стрес, окружење и недостатак сна.
Међутим, када је храна у питању, доказано је да одређене намирнице могу да вам подигну расположење на природан и здрав начин, а ми смо истражили које су.
Орашасти плодови
Ако нисте љубитељ орашастих плодова, можда је вријеме да то промијените. Укључите их у своју исхрану на било који начин, јер су одређени ораси и сјеменке, као што су бразилски ораси, бадеми и пињоли, доказано добри извори цинка и селена, који су важни за функцију мозга.
Сви су богати здравим мастима и омега-3 масним киселинама које подржавају здравље мозга, а садрже и магнезијум који помаже у опуштању и смањењу симптома анксиозности.
Бобичасто воће
Бобице садрже широк спектар антиоксиданата и фенолних једињења која играју кључну улогу у борби против оксидативног стреса.
Ако не можете да их нађете свјеже, можете да купите смрзнуте бобице и укључите их у исхрану – пуне су антиоксиданата који штите мозак од стреса и упале.
Банане
Банане су права ризница хранљивих материја. Богате су витамином Б6, који стимулише производњу серотонина, познатог као хормон среће.
Њихов природни шећер обезбјеђује брз налет енергије, а влакна помажу у одржавању стабилног нивоа глукозе у крви, спречавајући нагле промјене расположења.
Поред тога, банане такође садрже магнезијум, који смањује стрес и помаже у опуштању мишића.
Житарице од цијелог зрна
Овас, смеђи пиринач и киноа садрже сложене угљене хидрате који се споро разграђују, обезбјеђују стабилну енергију и спречавају нагле падове нивоа глукозе у крви.
Ове житарице такође стимулишу производњу серотонина, што доприноси осјећају среће и смирености.
Студија о женама у постменопаузи из 2019. сугерише да је већи унос дијеталних влакана повезан са вишим квалитетом живота менталног здравља који су сами пријавили, што укључује симптоме депресије.
Зелено лиснато поврће
Спанаћ, кељ, рукола и слично поврће су богати фолатима, витаминима Б-комплекса који играју кључну улогу у производњи неуротрансмитера као што је допамин.
Допамин је одговоран за осјећај задовољства, тако да је једење лиснатог поврћа уз оброке одличан начин да подржите свој мозак и тијело.
Масна риба
Лосос, скуша и сардине садрже висок удео омега-3 масних киселина, које су кључне за здравље мозга и смањење симптома депресије.
Осим тога, богате су витамином Д, који се често назива "витамином сунца" јер позитивно утиче на расположење. Редовно узимање масне рибе може значајно да смањи осјећај анксиозности и да помогне у одржавању менталне равнотеже, па обавезно укључите рибу на јеловник бар једном недјељно.