Ако волите да једете сланину, сигурно вам је доста стручњака који кажу да овој намирници не треба да приђете ни близу.
Некако је временом сланиница сврстана у „лошу“ храну, али према ријечима стручњака, није баш сасвим тако, јер ова намирница има и лоших, али и добрих страна.
Љекари су сагласни, захваљујући бројним састојцима, ова поприлично масна храна заправо позитивно дјелује на наш организам, наравно, уколико се узима умјерено.
Научници и љекари кажу да је оптимално да поједете 20-30 грама сланине дневно, не више. Тако ћете подићи енергију, опскрбити тијело витаминима и другим корисним хранљивим материјама.
Шта садржи сланина:
- витамине растворљиве у мастима, укључујући А, Д, Е
- есенцијалне аминокиселине – линоленску, стеаринску, палмитинску и друге
- незасићене и засићене масне киселине
- минерале у траговима (цинк, натријум, калцијум и селен)
Која је боља за организам, димљена или барена?
Недавно су научници открили да димљена сланина задржава све корисне супстанце свињског меса. Односно, чак и након топлотне обраде, нутријенти се уопште не губе. Такође, након димљења се не мијења ни количина калорија – 700-740 кцал на 100 грама.
С друге стране, у бареној такође нема неких већих измјена у саставу након термичке обраде. Разлика је што је ова сланина обично маснија, јер се такво месо бира за ову врсту обраде. У том смислу, барена сланина може бити штетнија, кажу љекари и напомињу да је заправо највећи проблем, а који важи за све прерађевине, јесу нитрати, односно појачивачи укуса који се додају намирницама.
Ево шта можете да очекујете ако једете сланину и шта је важно да знате.
Уносите доста соли
Сланина садржи доста соли, што не значи да не треба уопште да је једете, већ да то имате на уму, како бисте обратили пажњу и на количину. У четири нешто дебља парчића сланине налази се, у просјеку, око 880 милиграма натријума, што је око 40 одсто препорученог дневног уноса за одрасле.
Претјеран унос соли повећава ризик од срчаних болести, оштећења бубрега, као и остеопорозе.
Унећете витамине и минерале
Сланина није само маст, како многи мисле. Она, заправо, садржи и пристојну количину витамина и минерала, и ако је дио добро избалансиране исхране, помоћи ће вам да унесете потребне нутријенте.
Сланиница је, као и многи месни производи, добар извор витамина Б, који су важни за функционисање ћелија и помажу да се храна претвори у енергију.
Осим тога, садржи и фосфор и селен, од чега први помаже бубрезима да филтрирају токсине, јача кости и зубе, а други обезбјеђује тијелу антиоксиданте који помажу у ублажавању утицаја слободних радикала на ћелије. У сланини има и калијума, који је, између осталог, значајан за кости и мишиће, али и кардиоваскуларно здравље.
Уносите нитрате
Нитрати су супстанце које се састоје од кисеоника и азота и природно се налазе у неким намирницама и људском тијелу. Међутим, неким намирницама се и додају да би дуже трајале, а када се загрију, мијењају састав и постају потенцијално лоше по здравље.
Пазите на засићене масти
Када поједете четири дебље резана парчића сланине, унећете око осам грама засићених масти, што је отприлике 40 одсто препоручене дневне дозе. Ова врста масти повећава ризик од срчаних болести, па зато није баш паметно да сланиницу једете превише често.
Садржи и здраве масти
С друге стране, сланина садржи и здравије масти – око половине су мононезасићене масти, а половина од тога долази из олеинске киселине, која је добра за срце. Још 10 одсто масти у сланини су полинезасићене масти, које укључују омега-3 масне киселине.
.webp)
