Отечени лимфни чворови су честа појава и могу бити изазвани различитим факторима, од благих инфекција до озбиљних болести. Лимфни чворови су важан дио имунолошког система и служе као филтери, уклањајући стране супстанце које би могле да нашкоде организму.
"Када дође до повећане активности у борби против 'освајача' као што су бактерије или вируси, чворови се могу привремено увећати. Ова реакција је често знак да тијело одговара на неки проблем, а оток се повлачи када инфекција прође", објашњава др Киша Дејвис, члан Америчке академије породичних љекара.
Важно је обратити пажњу на величину и локацију отока
У случајевима озбиљнијих инфекција или болести, као што су аутоимуна стања или канцерогене ћелије, отицање лимфних чворова може трајати дуже или постати израженије. Због широког распона потенцијалних узрока, од прехладе до рака, важно је обратити пажњу на величину и локацију отока.
"Генерално, сваки лимфни чвор већи од једног центиметра може бити разлог за посјету љекару", каже др Саирах Ахмед, стручњак за лимфоме.
Симптоми се разликују од особе до особе, а неки људи могу осјећати отицање прије него што се разболе, док код других оно долази након почетка болести.
Различите инфекције, аутоимуни поремећаји попут лупуса или реуматоидног артритиса, па чак и реакције на вакцине или одређене лијекове, могу довести до отицања лимфних чворова.
Њихова локација често указује на мјесто инфекције
Чворови испод браде или у врату могу сигнализовати респираторну инфекцију, док оток у пазуху може указивати на проблеме са дојкама. Такође, лијекови попут антибиотика или третмани за конвулзије могу изазвати привремени оток као нуспојаву, појашњава др Ахмед.
Иако отицање лимфних чворова обично није разлог за панику, свака промјена која траје дуже или се јавља уз друге озбиљне симптоме треба да буде сигнал за посјету љекару. Разумијевање различитих узрока овог симптома може помоћи у спречавању преурањених закључака или игнорисања потенцијално важних знакова.
Обратите пажњу на вашу скорашњу здравствену историју
Одређени фактори и симптоми могу учинити отечени лимфни чвор разлогом за забринутост. Иако је сваки велики чвор довољан разлог за посјету љекару, ваша недавна здравствена историја може пружити увид у потенцијални узрок отока.
На примјер, ако сте недавно примили вакцину или започели терапију новим лијеком, то може објаснити отицање лимфних чворова. Такође, ако сте се посјекли или опекли, или имали маникир, могуће је да је инфекција повезана са отоком, појашњава др Лари Нортон.
Натечени лимфни чворови на врату често су повезани са респираторним инфекцијама, посебно ако су присутни и симптоми као што су кашаљ или упала грла. Препорука је да се отоку да времена од двије до три седмице да се повуче.
Ако након тог периода не дође до смањења, пожељно је консултовати љекара примарне здравствене заштите, каже др Саирах Ахмед. Љекар може прегледати чвор, процијенити вашу здравствену историју и предложити одговарајуће лијечење, попут антибиотика за инфекцију, или вас упутити на даља испитивања како би се дошло до тачне дијагнозе.
Шта указује на могућност малигнитета?
Истовремено, постоје одређене карактеристике које, према ријечима др Ахмеда, љекаре често наводе да посумњају на рак и које су разлог за хитан позив љекару. Ово је случај посебно ако је лимфни чвор:
- изразито чврст или тврд на додир
- фиксиран на мјесту и не помјера се када га додирнете
- из њега излази гној
- стално расте
Обратите пажњу да ли има и пратећих симптома
Отечени лимфни чворови могу сигнализирати озбиљније стање када се појаве на више мјеста, као што су врат, пазух и препоне. Др Саирах Ахмед наглашава да присуство додатних симптома, као што су температура, ноћно знојење, губитак тежине или интензиван умор, такође може указати на озбиљнији проблем, попут лимфома. Тешко дисање и проблеми са гутањем захтијевају хитну медицинску помоћ.
Приликом прегледа, љекар ће најприје затражити информације о вашој здравственој историји, укључујући недавне болести, вакцинације или промјене у лијековима. Након прегледа, љекар може предложити тестирање како би се утврдио узрок отока. У случајевима гдје нема озбиљнијих знакова, често је довољно да пацијент надгледа промјене неколико седмица.
Ако се стање не поправи, додатне анализе, као што су крвни тестови или снимања, могу бити неопходне за детаљнији преглед лимфних чворова. У ријетким случајевима, биопсија може бити потребна за потврду или искључење малигнитета.
Иако су шансе за рак код отечених чворова мале, др Нортон савјетује да, уколико отечени лимфни чвор изазива бригу, увијек посјетите љекара ради сигурности и превенције евентуалног озбиљнијег проблема.
