Једна наранџа дневно може да смањи ризик од депресије за 20 одсто, наводи се у студији објављеној у Микробиоме. До овог закључка се дошло на основу студије из 2016. која је указивала на могућност да цитруси смањују ризик од депресије.
Наранџа стимулише врсте бактерије које утичу на производњу серотонина и допамина који подижу расположење.
Објашњење за ово откриће проналази се у чињеници да цитруси стимулишу развој Фаецалибацтериум прауснитзии (Ф. прауснитзии), врсте бактерије која се налази у људским цријевима, и тако утичу на производњу неуротрансмитера серотонина и допамина – два биолошка молекула за која се зна да подижу расположење.
На основу велике базе података Nurses Health Study II (НХС2) започете 1989. године са циљем да се пронађу фактори ризика за главне хроничне болести код жена, научници су истраживали како цитруси утичу на расположење. База укључује више од 100.000 жена и на сваке двије године пружа истраживачима детаљне информације о њиховом начину живота, исхрани, употреби лијекова и здрављу. Научници су зато одлучили да искористе те податке како би потражили доказе да су медицинске сестре које су јеле доста цитруса имале ниже стопе депресије у будућности од оних које их нису конзумирале.
Тешко је упоредити ефикасност цитруса са традиционалним антидепресивима
Др Мехта каже да је тим истраживача открио да конзумирање једне средње наранџе дневно може да смањи ризик од развоја депресије за око 20 процената. Показало се да је тај ефекат специфичан баш за цитрусе.
"Када посматрамо укупну потрошњу воћа или поврћа или друго појединачно воће као што су јабуке или банане, не видимо никакву везу између конзумације и ризика од депресије. Тешко је упоредити ефикасност цитруса са традиционалним антидепресивима, јер говоримо о превенцији депресије, а ти лијекови се обично користе за лијечење депресије када је особа већ искуси. У будућности, конзумирање цитруса могло би да буде дио стратегије за контролу депресије која укључује и ове традиционалније фармацеутске производе", сматра др Мехта.
Како тачно наранџа смањује ризик од депресије?
Истраживачи су, на примјер, анализирали узорке столице током године. Користећи резултате секвенцирања ДНК из тих узорака столице, тражили су везе између уноса цитруса и одређених врста бактерија у микробиому цријева. Примијетили су да се издвојила једна врста бактерија – Ф. прауснитзии. Наиме, ње је било више код људи који нису били депресивни него код оних који јесу, а конзумирање доста цитруса је такође имало везе са високим нивоом ове бактерије. На основу тога је утврђено да Ф. прауснитзии бактерија може да доведе у везу конзумацију цитруса са добрим менталним здрављем.
Научници истичу да врло често можемо да чујемо да је риба "храна за мозак", али нико не каже да су и "наранџе храна за мозак". Они подсјећају да бактерија Ф. прауснитзии има везе са добрим здрављем на много начина, као што је смањење ризика од развоја инфламаторне болести цријева, мада, признају да нису били свјесни везе између њеног утицаја на ментално здравље.
