Љето, сунце, море… идила, зар не? Али, као што то обично бива, иза угла вребају и неке мање идиличне ствари. Рецимо, сунчаница и топлотни удар. Многи их мијешају, а богами, није ни чудо – оба стања могу да покваре дан, па и више од тога. Али, да ли су стварно иста ствар? И што је још важније, како да знамо шта нас је снашло и како да се заштитимо?
Па, ‘ајде да разјаснимо те двије „вреле“ теме. Сунчаница, онако народски речено, деси се кад претјерамо са сунчањем, поготово ако глава није била заштићена. Знаш оно кад се печеш на плажи без шешира, па ти послије цијели дан зуји у ушима и лупа у глави к’о да ти је неко бубњеве ставио? Е, то је углавном сунчаница. Симптоми могу бити главобоља (наравно!), мучнина, повраћање, вртоглавица, а понекад и повишена температура. Осјећаш се малаксало, без енергије, као да те неко истукао мокром чарапом. Није пријатно, никако.
А топлотни удар? Е, то је већ озбиљнија прича. Замисли да си у рерни која се полако загријава, а ти никако да изађеш. Топлотни удар настаје када тијело више не може да регулише своју температуру. Обично се дешава при високим температурама и великој влажности ваздуха, нарочито ако се физички напрежеш. Али, може да се деси и ако дуго боравиш у прегријаном простору. Ту већ температура тијела може да скочи опасно високо, преко 40 степени Целзијуса. Кожа може бити сува и црвена, или чак влажна. Може доћи до убрзаног рада срца, убрзаног дисања, конфузности, па чак и губитка свијести. Значи, није зезање. Топлотни удар захтијева хитну медицинску помоћ, јер може бити и смртоносан.
Па, како да их разликујемо, конкретно?
Главна разлика је у механизму настанка и озбиљности симптома. Сунчаница је више реакција на директно излагање сунцу, посебно главе. Топлотни удар је, с друге стране, резултат прегријавања цијелог тијела. Температура код сунчанице обично није толико висока као код топлотног удара, а и симптоми топлотног удара су генерално тежи и опаснији.
А како да се заштитимо од ових љетних „радости“?
Много је лакше спријечити него лијечити, то знамо сви. Зато, памет у главу (буквално и фигуративно!). Када је сунце најјаче, између 10 и 16 часова, боље је потражити хладовину. Ако мораш да будеш напољу, обавезно носи шешир са широким ободом, наочаре за сунце и лагану, свијетлу одјећу. И наравно, не заборави на крему са високим заштитним фактором.
Пијење течности је кључно. Вода, лимунада, незаслађени чајеви… све долази у обзир. Избјегавај слатке сокове и алкохол, јер те могу додатно дехидрирати. А кад смо код тога, знаш како кажу, „чашица горе, чашица доле“ – али на врелини, боље да прескочиш ону „горе“, бар док не падне вече и температура мало спадне.
Ако се бавиш физичком активношћу, бирај хладније дијелове дана. И немој претјеривати, слушај своје тијело. Ако осјетиш малаксалост, вртоглавицу или мучнину, одмах потражи хлад и одмори се.
Шта урадити ако ипак „зарадимо“ сунчаницу или топлотни удар?
Ако сумњаш на сунчаницу, склони се са сунца у хладну просторију. Расхлади се туширањем или хладним облогама на чело, врат и пазухе. Пиј пуно течности. Ако се симптоми не поправе или се погоршају, правац код љекара.
Код топлотног удара, ситуација је хитна. Одмах позови хитну помоћ. Док чекају, особу треба пребацити у хладовину, скинути јој одјећу и расхлађивати је на све начине – хладним облогама, прскањем водом, вентилатором. Ако је при свијести, давати јој мале гутљаје хладне воде.
.webp)
Запамти, уживање у љету не мора да подразумијева борбу са сунчаницом или топлотним ударом. Уз мало предострожности, можеш безбрижно да уживаш у свим чарима топлог времена. Па, срећно и останите расхлађени!
.webp)
