Нова варијанта корона вируса изазива болан симптом - запара грло као да је засјечено бријачем. Стручњаци наводе да би посљедња мутација могла бити заразнија од претходних. Епидемиолог проф. др Славица Марис навела је за РТС да увијек када се појави нови сој постоји бојазан да је заразнији од претходних.
Нови сој корона вируса НБ 1.8.1, први пут откривен у Кини у јануару, досад се проширио на друге дијелове свијета. Како објашњава професорка Марис, сам вирус да би опстао, он се мијења, прилагођава домаћину и покушава да избјегне наш одбрамбени систем.
„С обзиром на то да су у питању мутације на том спајк протеину, који је одговоран управо за везивање вируса за ћелију, омогућава лакши продор вируса у ћелију и зато се он лакше и шири“, додаје епидемиолог.
Симптоми болести се не разликују у односу на претходне сојеве. Интензивна гушобоља се често јавља код новог соја, али она је постојала и код претходних, напомиње др Марис. У око више од 70 одсто свих обољелих је навело да су имали гушобољу, али без тестирања не може се са сигурношћу рећи да ли је у питању ковид.
„Али сем овог симптома, ту су присутни и други симптоми. То је повишена температура, малаксалост, главобоља, може бити запушен нос или цурење носа, гастроинтестиналне сметње у смислу мучнине, повраћања, дијареје, али у неким случајевима се јавља и отежано дисање. Не можемо заобићи и те теже случајеве болести, којима су најподложније особе ослабљеног имунитета, хронични болесници и особе старије од 65 година“, наводи она.
Без тестирања нема потврде да је ковид
У сваком случају, наглашава др Марис, број хоспитализација и тежих форми болести није повезан са новим сојем корона вируса, мада треба имати у виду да се у Србији тренутно много мање врше тестирања на ковид.
„Ево рећи ћу податак за претходну недјељу. Око 340 особа у Србији је тестирано, а само девет случајева је потврђено, значи 2,64 одсто. Да ли је то реално? Па не знамо. Вјероватно није, јер овај сој може да изазове и јако благу клиничку слику, сличну прехлади, па да се и не посумња. То прође без икаквих проблема и онда се и не региструје“, појаснила је она.
Пи-Си-Ар тестирање се спроводи углавном код оних пацијената који имају тежу форму болести или су хоспитализовани. Терапија зависи од тежине клиничке слике.
У већини случајева не захтијева посебну терапију, сем симптоматске - за повишену температуру, болове и гушобољу.
Да ли се и домаћин навикава на вирус
Ми имамо неки вид заштите, јер наш организам памти. У питању је тип омикрон вируса са којим смо имали искуство, већина је била у контакту са њим, напомиње проф. др Марис. Неки нису ни знали да су га имали, тако да свакако постоји одређени вид заштите.
„Сезона је годишњих одмора, проводимо више времена на отвореном простору, али због врућина често смо и под климом. Зато је пожељно да редовније провјетравамо простор природном вентилацијом, а такође је јако важна лична хигијена. Чешће прање руку, одржавање личне хигијене, избјегавати боравак у затвореним просторима гдје има више људи, и наравно, ако знамо да је неко болестан, да избјегавамо контакт“, савјетује проф. др Славица Марис на крају гостовања за РТС.
