Nova varijanta korona virusa izaziva bolan simptom - zapara grlo kao da je zasječeno brijačem. Stručnjaci navode da bi posljednja mutacija mogla biti zaraznija od prethodnih. Еpidemiolog prof. dr Slavica Maris navela je za RTS da uvijek kada se pojavi novi soj postoji bojazan da je zarazniji od prethodnih.
Novi soj korona virusa NB 1.8.1, prvi put otkriven u Kini u januaru, dosad se proširio na druge dijelove svijeta. Kako objašnjava profesorka Maris, sam virus da bi opstao, on se mijenja, prilagođava domaćinu i pokušava da izbjegne naš odbrambeni sistem.
„S obzirom na to da su u pitanju mutacije na tom spajk proteinu, koji je odgovoran upravo za vezivanje virusa za ćeliju, omogućava lakši prodor virusa u ćeliju i zato se on lakše i širi“, dodaje epidemiolog.
Simptomi bolesti se ne razlikuju u odnosu na prethodne sojeve. Intenzivna gušobolja se često javlja kod novog soja, ali ona je postojala i kod prethodnih, napominje dr Maris. U oko više od 70 odsto svih oboljelih je navelo da su imali gušobolju, ali bez testiranja ne može se sa sigurnošću reći da li je u pitanju kovid.
„Ali sem ovog simptoma, tu su prisutni i drugi simptomi. To je povišena temperatura, malaksalost, glavobolja, može biti zapušen nos ili curenje nosa, gastrointestinalne smetnje u smislu mučnine, povraćanja, dijareje, ali u nekim slučajevima se javlja i otežano disanje. Ne možemo zaobići i te teže slučajeve bolesti, kojima su najpodložnije osobe oslabljenog imuniteta, hronični bolesnici i osobe starije od 65 godina“, navodi ona.
Bez testiranja nema potvrde da je kovid
U svakom slučaju, naglašava dr Maris, broj hospitalizacija i težih formi bolesti nije povezan sa novim sojem korona virusa, mada treba imati u vidu da se u Srbiji trenutno mnogo manje vrše testiranja na kovid.
„Еvo reći ću podatak za prethodnu nedjelju. Oko 340 osoba u Srbiji je testirano, a samo devet slučajeva je potvrđeno, znači 2,64 odsto. Da li je to realno? Pa ne znamo. Vjerovatno nije, jer ovaj soj može da izazove i jako blagu kliničku sliku, sličnu prehladi, pa da se i ne posumnja. To prođe bez ikakvih problema i onda se i ne registruje“, pojasnila je ona.
Pi-Si-Ar testiranje se sprovodi uglavnom kod onih pacijenata koji imaju težu formu bolesti ili su hospitalizovani. Terapija zavisi od težine kliničke slike.
U većini slučajeva ne zahtijeva posebnu terapiju, sem simptomatske - za povišenu temperaturu, bolove i gušobolju.
Da li se i domaćin navikava na virus
Mi imamo neki vid zaštite, jer naš organizam pamti. U pitanju je tip omikron virusa sa kojim smo imali iskustvo, većina je bila u kontaktu sa njim, napominje prof. dr Maris. Neki nisu ni znali da su ga imali, tako da svakako postoji određeni vid zaštite.
„Sezona je godišnjih odmora, provodimo više vremena na otvorenom prostoru, ali zbog vrućina često smo i pod klimom. Zato je poželjno da redovnije provjetravamo prostor prirodnom ventilacijom, a takođe je jako važna lična higijena. Češće pranje ruku, održavanje lične higijene, izbjegavati boravak u zatvorenim prostorima gdje ima više ljudi, i naravno, ako znamo da je neko bolestan, da izbjegavamo kontakt“, savjetuje prof. dr Slavica Maris na kraju gostovanja za RTS.
