Ne postoji osoba koja nikada nije osjetila umor. On nekada prođe vrlo brzo, a nekada je organizmu potrebno da malo više odmora.
Međutim, šta kada umor postane bolesno stanje kome morate da se posvetite na poseban način?
Sve su češći slučajevi adrenalinskog umora, a on se zapaža kod osoba koje su dugo pod fizičkim ili psihičkim stresom, ili oba.
Ukoliko sumnjate da imate problem s njim, obavezno se posavetujte s ljekarom, piše 24sedam.
Simptomi uključuju:
- produženi ili pretjerani umor - onaj koji ne prolazi ni kad se naspavamo,
- teško jutarnje buđenje, ali i teško padanje u san uveče,
- zavisnost od stimulanata kao što su kofein ili šećer,
- iznenadna potreba za jako slanom ili jako slatkom hranom,
- nagle promjene raspoloženja,
- laka razdražljivost,
- neotpornost na stres.
U osnovi ovih stanja leži uticaj koji stres ima na nadbubrežne žlijezde koje povećavaju lučenje kortizola i hormona DHEA, dok adrenalin podstiče skokove energije kakvi su potrebni samo u slučaju da je ugrožen život. Pošto se ovo ne dešava kratkoročno, već zbog pandemije postaje hronično, nadbubrežne žlijezde ne uspijevaju da usklade svoj rad.
U stanju akutnog stresa tijelo obustavlja sve funkcije sem onih koje su od suštinskog značaja za održavanje života, za jelo, spavanje i odmor. Za to vrijeme, hronično povišen kortizol ima čitav niz negativnih efekata na zdravlje - na imunitet, plodnost, tiroidnu žlijezdu, digestivni trakt.
Da biste se što prije oporavili od ovih poremećaja, nužno je da što prije počnete sa fizičkom aktivnošću - neophodno je bar 20 do 30 minuta šetnje dnevno. Emocionalna podrška je od velikog značaja - što prije uspostavite redovan ritam kontakata sa dragim prijateljima i rodbinom.
Takođe, pomozite tijelu odgovarajućim suplementima, prije svega, vitaminom C koji pomaže usklađivanju rada nadbubrežnih žlijezda. Korisne su i adaptogene biljke, kao što su ženšen i zlatni korijen, a od namirnica pojačajte unos korjenstog povrća i pečuraka.
