Mnogi ljudi su naučili da se nose i žive sa stalnim stresom, ali da li je to zaista opcija? Hronični stres je mnogo veći zdravstveni problem nego što mnogi mogu da pretpostave.

Nedavna istraživanja objavljena u naučnom časopisu Biolodžikal Rivjuz ukazuju da emocionalni i radni pritisak mogu da dovedu do demencije ili Alchajmerove bolesti.

Hronični stres je povezan sa nizom fizičkih i mentalnih stanja uključujući depresiju, bolesti srca i dijabetes.

Izvjesno je da je tome doprinela i pandemija koronavirusa. Skoro polovina Amerikanaca misli da se nikada neće oporaviti od stresa koji su osjećali zbog pandemije.

Novo istraživanje o mozgu rađeno u Institutu za ljudske kognitivne nauke “Maks Plank” nudi novu strategiju za smanjenje hroničnog stresa za oko 25 odsto posle šest mjeseci.

Autori studije navode da mentalni trening koji je zasnovan na meditaciji može mnogo da pomogne u smanjenju dugotrajnog hroničnog stresa. Nije prvi put da je meditacija preporučena kao odličan način za opuštanje.

Umiriti um je izuzetno teško. Preporuka je da se misli blokiraju na nekoliko trenutaka.

Istraživački tim zaključuje da redovna meditacija smanjuje nivoe hormona stresa kortizola u kosi.

Poslije šest mjeseci, ispitanici su primjetili da se količina kortizola u kosi smanjila za oko 25 odsto.

"Ako vas pitaju da li ste pod stresom posle treninga za smanjenje stresa, može nastati placebo efekat. U istraživanju svesnosti, mi sve više koristimo fiziološke metode za preciznije merenje efekta smanjenja stresa", objasnila je autorka studije Lara Pulman.

Kortizol je jedan od glavnih hormona koje telo oslobađa kada smo pod stresom, koji nam pomaže da održimo energiju i budnost.

Međutim, kada stres postane stalan i hroničan, sav taj kortizol koji se pumpa kroz telo na kraju se i akumulira u kosi. Najjednostavnije rečeno, što se više kortizola nalazi u kosi, to je više hroničnog stresa u našem životu.

Dugoročna strategija za otklanjanje stresa je meditacija koja zahteva ozbiljnu posvećenost, prenosi b92.